Teško je znati koju dužinu odmora treba da uzmemo da bismo se osećali efikasnije, posebno ako putujemo. Očigledno to zavisi od posla, finansijske situacije i načina na koji želite da provedete svoje vreme, ali naučnici imaju određenu predstavu, i to je malo više od jedne nedelje.
Značajno istraživanje iz 2012. godine, objavljeno u časopisu s veoma prikladnim nazivom “Journal of Happiness Studies” (Žurnal studija o sreći), izveštava da je za većinu ispitanika koji su uzimali odmor uticaj na zdravlje i blagostanje dostigao vrhunac oko osmog dana, a ovi osećaji su se vratili na osnovnu vrednost nakon jedne nedelje provedene na poslu (čak i nakon dugog odmora od tri nedelje ili više).
Džesika de Blum, jedna od istraživačica, izjavila je za Vašington post da je vrlo teško izmeriti pravu dužinu odmora, jer ne možete nasumično da dodelite ljudima odmor i proučavate ga statistički – svako je različit i opušta se na različite načine. Međutim, čak i prilikom merenja dužih odmora, osećaji zdravlja i blagostanja dostigli su vrhunac oko osmog dana.
Ondrej Mitas, istraživač i stariji predavač specijalizovan za turistička iskustva, blagostanje i kvalitet života na Univerzitetu Breda, rekao je za Vašington post da je “zlatna sredina” da odmor ne bude previše dug, do momenta kada iskustva počinju da izgledaju kao da ste u redovnom stanju, a ni previše kratak, jer nemate dovoljno vremena da se isključite.
Za sve koji razmišljaju o putovanju, januar je obično deo godine kada razmišljamo o tome kada da uzmemo odmor i u kojim intervalima. Možda biste želeli da sačuvate veliki deo za duži letnji odmor, ali ako čekate predugo, možda ćete se osećati iscrpljeno kada on stigne.
Ako iskoristite dane previše rano, može biti psihološki teško da se izdrži ostatak godine. Ovo istraživanje, koje se i dalje često citira, sugeriše da bi idealan način raspodele odmora i slobodnih dana mogao da bude po nedeljama (ili malo duže, uzimanjem 10 dana za putovanje na dugim relacijama sa dovoljno dana za putovanje u oba smera).
I dok je standardno za osobe koje rade puno radno vreme u Evropi da imaju oko 25 ili više dana plaćenog godišnjeg odmora, radnici u SAD-u imaju značajno manje. Forbes izveštava da 28 miliona Amerikanaca nema nikakav plaćeni slobodan dan, a podaci iz 2022. godine koje je sastavio Bureau of Labor Statistics pokazuju da zaposleni u privatnom sektoru zarađuju od 11 do 20 dana plaćenog odmora, u zavisnosti od godina radnog staža.
Amerikanci su nekada uzimali više odmora. Udruženje za putovanja SAD izveštava da je između 1978. i 2000. godine prosečan broj iskorišćenih plaćenih slobodnih dana bio 20,3 godišnje. Do 2018. godine, 52% zaposlenih je izjavilo da rade malo tokom odmora (odgovaraju na e-poštu i učestvuju u konferencijskim pozivima), a neverovatnih 765 miliona dana odmora ostalo je neiskorišćeno. Nakon pandemije, sa sve više ljudi koji mogu da rade na daljinu i porastom “putovanja iz razonode”, granice između posla i kućnog života nikada nisu bile više zamagljene.
Bez obzira na to koliko dana možete da odvojite, isplati se maksimalno iskoristiti dane odmora, strateški planirati na početku godine kako bi se poklopili sa državnim praznicima – ako praznik pada na četvrtak, slobodno uzmite i petak kako biste uradili ono što Francuzi nazivaju “faire le pont” ili “napraviti most” prema vikendu.
Forbes Srbija
Ove kvazi naučnike treba poslati da čuvaju ovce i patke . Kada se ode na odmor, privikavanje na novu situaciju je tri dana, ako se putuje dalje, pet dana. Zatim organizam počinje da se adaptira, još tri dana. Tek nakon toga počinjete da se odmarate. Prema tome, za istinski odmor potrebne su barem tri nedelje. Meni lično, ni šest meseci nije suviše.