Foto: No Greater Joy Ministries

Post nepoznatog autora koji je postao viralan na društvenim medijima, gleda stvari iz perspektive deteta i sve počinje početkom njegovog dana.

“Danas sam se probudio i hteo sam se obući, ali rečeno mi je:”Ne, nemamo vremena, ja ću to uraditi. To me je razljutilo. Hteo sam sam da pojedem doručak, ali su mi rekli: “Ne, ti si previše neuredan, dopusti mi da ti ja dam”. Zbog toga sam se osećao frustrirano. Pokušao sam sam da uđem u auto, ali mi je rečeno: “Ne, moramo krenuti, nemamo vremena. Pusti ja ću to uraditi”. Zbog toga sam zaplakao. Pokušao sam da izađem sam iz auta kad smo stigli u vrtić. Ponovo mi je rečeno “Ne, nemamo vremena, dopusti mi da to učinim”, i jednostavno sam hteo da pobegnem”, piše u dnevniku.

Kasnije se pokušao igrati s kockama, ali su druga deca rekla ne i htela su da naprave svoj put. Umesto toga, pokušao se igrati s lutkom koju je neko drugi imao.

Foto: Today’s Parent

“Uzeo sam je i rečeno mi je: “Ne, nemoj to raditi, moraš deliti”. Nisam siguran šta sam učinio, ali me je rastužilo. Pa sam plakao. Želeo sam zagrljaj, ali mi je rečeno: “Ne, dobro si, idi da se igraš.”

On nije baš siguran šta odrasli žele.

Čekam da mi neko pokaže. “Šta to radite, zašto samo stojite tamo, pokupite svoje igračke … Sada,” napisao je. “Nije mi bilo dopušteno da se obučem ili ‘premestim’ svoje telo da dođem do mesta na koje moram da idem, ali sada traže da pokupim stvari.”

“Kad je došlo vreme za jelo, hteo sam sam jesti, ali rečeno mi je: “Ne, ti si premali, daj mi to. Ja sam dvogodišnjak. Niko mi neće dopustiti da se obučem, niko mi neće dopustiti da premestim svoje telo tamo gde treba ići, niko mi neće dopustiti da se brinem za svoje potrebe.”

“Međutim, od mene se očekuje da znam kako deliti, slušati ili čekati. Od mene se očekuje da znam šta da kažem i kako se ponašam ili nosim sa svojim emocijama. Od mene se očekuje da sedim mirno ili da znam da bi se moglo razbiti ako nešto bacim. Ali, ne znam te stvari.

Nije mi dopušteno da praktikujem svoje veštine hodanja, guranja, povlačenja, zatvaranja, otvaranja, posluživanja, penjanja, trčanja, bacanja ili obavljanja stvari koje znam da mogu. Stvari koje me zanimaju i čine me znatiželjnim, to su stvari koje NE smem uraditi.

Ja sam dvogodišnjak. Nisam strašan … frustriran sam. Ja sam nervozan, pod stresom, preplavljen i zbunjen. Treba mi zagrljaj.”

Autor: nsuzivo.rs

 

 

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments