Učestalost nožnih mora nije jedini bitan faktor, treba imati na umu i kakav je sam čovek, objašnjava dr Majkl Nadorf, docent psihologije na Misisipi univerzitetu, a istražuje poremećaje spavanja.
Postoje razni razlozi zbog kojih ljudi mogu imati noćne more, uključujući i neke očekivane krivce poput stresa i tegoba.
Dr Nadorf kaže da za mnoge ljude teskoba i stres igraju važnu ulogu. Prihvata hipotezu o sanjanju kao sintezi svega što je čovek proživeo i da je to način na koji mozak kodira dan u sećanje.
“Ta teorija tvrdi da ako ste iskusili teskobu ili stres tokom dana, da se iste za vreme spavanja mogu ponovo manifestovati kao noćna mora”, objašnjava ovaj doktor.
Drugi uzrok ponavljajućih noćnih mora je post-traumatski stresni poremećaj (PTSP), anksiozni poremećaj koji se pojavljuje kod ljudi nakon svedočenja ili proživljavanja trauma.
Nedavno je objavljen članak u International Journal of Adolescent Medicine and Health u kojem je istraživana potencijalna vezu između noćnih mora, problema s disanjem za vreme spavanja i nesanice.
Jedna od ideja je da manjak kiseonika uzrokovan apnejom za vreme spavanja može podstaći ljude da se osećaju kao da se guše. To može izazvati reakciju straha koja izaziva loše snove, objašnjavaju stručnjaci.
Noćne more takođe mogu biti nuspojava nekih lekova, pogotovo antidepresiva. U knjizi Pregled medicine spavanja iz 2013. godine, koje se sastoji od 21 istraživanja i 25 izveštaja o raznim slučajevima, otkriveno je da će se ljudi koji uzimaju antidepresive bolje sećati svojih snova, od onih koji ih ne uzimaju.
Autor: nsuzivo.rs
