Roditeljstvo je najveći blagoslov, ali i velika odgovornost. U 21. veku dobili smo na dar pristup mnogobrojnim informacijama koje pomažu pri “razbijanju” toksičnih transgeneracijskih obrazaca i trauma. Sada znamo da ne postoji samo jedan ispravan način vaspitanja, da komunikacija treba da bude individualno prilagođena i da svako dete zaslužuje “vetar u leđa” i podršku, bez obzira na ostvarene rezultate.
Međutim, stiče se utisak da je deci data preterana sloboda i da roditelj, umesto uloge onog koji brine i vaspitava, preuzima ulogu prijatelja. Psihologija smatra da postoji tanka granica koja ne sme da se pređe, ali da ju je teško pronaći.
