Kada se govori o najvrednijim supstancama na svetu, većina ljudi zamišlja dijamante, rastopljeno zlato i retke minerale. Ali beskrajno skuplja i mnogo ezoteričnija “stvar“ krije se u knjigama napredne fizike – a to je antimaterija.
Antimaterija je supstanca sastavljena od antičestica. U prirodi svaka čestica ima svoju antičesticu – kada se sudaraju, poništavaju jedna drugu, oslobađajući elektromagnetne talase koji donose energiju.
Iako je potencijal antimaterije ogroman, još nismo u mogućnosti da stvorimo njene složenije oblike u laboratorijama. Stoga ne čudi što se procenjuje da gram ove neuhvatljive supstance vredi oko 62,5 biliona dolara.
O pojavi antičestica prvi je pisao engleski fizičar Pol Dirak, koji je tridesetih godina prošlog veka napravio revolucionarno otkriće pozitrona ili antielektrona – čestice iste mase kao elektron, ali suprotnog naelektrisanja. Po njegovoj logici, antiprotoni i antineutroni su identifikovani kao antiteza protona i neutrona.
Energija koja teoretski proističe iz anihilacije materije i antimaterije zasenjuje čak i nuklearnu eksploziju, pa naučnici sa velikim oprezom, ali i radoznalošću istražuju ovu oblast.
Naučni testovi, posebno eksperimenti održani u CERN-u u Švajcarskoj sa stvaranjem antivodonika 1995. godine, pokazali su da potencijal antimaterije nije samo fantazija izvedena iz naučnofantastičnih knjiga, serija i filmova. Istovremeno su ukazali na značaj obezbeđivanja njegove stabilnosti, što zahteva preciznost i inovativnost na atomskom nivou.
Ovakve eksperimente omogućava superkolajder – najveći svetski akcelerator čestica smešten u kružnom tunelu od 27 kilometara u blizini Ženeve u Švajcarskoj, koji troši ogromne količine električne energije i drugih resursa, pa ne čudi što dolazi sa velikim troškovima.
EUpravo zato/punkufer
