Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čovjeka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, sveti oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje znači dar razlikovanja onoga što je korisno, i onoga što je štetno – tamo gde je istina, i tamo gde je laž.
“Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro”, objasnio je jednom prilikom patrijarh Pavle.
Svaki greh nas oštećuje, ali istrajavanje u njima, a posebno onima koje činimo svojom voljom uzrokuje nove grehe i može voditi ka propasti.
Evo za koja tri greha je veliki patrijarh Pavle smatrao da su posebno opasna tokom posta.
Gordost
Greh gordosti je posebno opasan – oni koji sebe vide kao mnogo bolje od drugih, naročito zato što poste, treba da mole za smirenje.
Gospod je učio da postimo tajno, bez licemjerja, a bogu je ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržavanjem od svakog zlog dela, reči i misli. Tokom posta se posebno treba čuvati mržnje, zavisti, ogovaranja, pohlepe, neprijateljstva, gneva. I maštanje o gnevu pomutiće srce i dušu u postu.
Prejedanje
Post ima za cilj da se obuzda slastoljublje i stomakougađanje. Prejedanje, odnosno proždrljivost je veliki greh, pa je posebno iskušenje ako se, uz objašnjenje da ne jedemo mrsnu hranu, tokom posta predajemo uživanju u svoj ostaloj hrani i to bez mere.
Od prepunih trpeza na kojima samo što još nema “od ptice mleko“, preko začinjene, masne hrane – zato što je “zamašćena biljnim mrsom“ pa do slatkiša za svaki obrok u toku dana, post se za neke pretvara u prave gozbe na kojima samo nema mesa i drugih namirnica životinjskog porekla.
Tokom posta, domaćice i domaćini treba da obezbede zdravu hranu ukućanima i ponude gostima jednostavno pripremljene obroke. Ljubav prema stomaku znači nečuvanje vernosti Bogu, pišu pravoslavni izvori.
Nepoštovanje posta
Postoje periodi u kojima se razrešava upotreba svih vrsta hrane. Duhovnik može da propiše post i mimo navedenih dana u crkvenom kalendaru, ali i da razreši neke vernike od posta.
Međutim, svojevoljno odustajanje od posta, a naročito spremanje posnih slava uz mrsnu hranu smatra se grehom.
“Time – umesto da svetitelju ukažemo čast i poštovanje – navlačimo na sebe Božji gnev. Gospodu nije potreban naš post i gladovanje, već nama samima kako bi naša srca omekšala, skrušila se i smirila pred Bogom i postala sposobna da prime Božju blagodat i pomoć. Postom izražavamo i svoju ljubav i veru u Gospoda, jer samo onoj koji poštuje sve Gospodnje zapovesti ima istinsku ljubav prema svome Tvorcu. A zapovest o postu jedna je od najvažnijih Gospodnjih zapovesti“, navodi bratija manastira Visoki Dečani.
Ne obraćajmo pažnju na one koji dokono govore da “greh ne ulazi na usta“.
Greh nepoštovanja posta ne leži u samoj hrani koju sa blagodarnošću uzimamo, već i u drskom gaženju zapovesti Gospodnje o postu i crkvenih pravila koja su po nadahnuću Svetog Duha propisali bogonosni oci, svetitelji Crkve Hristove, i ostavili ih nama kao večni amanet i nezabludivi put duhovnog usavršavanja.
ATV/ zena.blic.rs