Gorčina kafe zavisi i od vrste zrna kafe koja se koristi za pripremu ekstrakta. Neretko se za ovakav proizvod koriste zrna kafe lošijeg kvaliteta. Na ukus će uticati i ostali dodaci u ovom instant napitku, kao što su hidrogenizovane masti, pojačivači ukusa, različiti aditivi, naglašava Dijana Radetić
Kafa 2u1, 3u1 sve je popularniji proizvod prepun dodataka koji su naznačeni i suviše sitnim slovima, pa ne znamo šta u stvari pijemo kada konzumiramo ovaj napitak. Čini se da u ovim kafama ima najviše šećera, pojačivača ukusa i najmanje kafe. Ovaj proizvod potvrda je jednog pravila koji proizvođači uspešno izbegavaju, a to je da proizvod nazovu po glavnom sastojku, upozoravaju stručnjaci.
Kafa na trećem ili četvrtom mestu
Sastav ovog proizvoda inače je naznačen slovima koje je teško pročitati i uz uvećavajuću lupu. Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane jasno kaže, da podaci na deklaraciji treba da budu:“….razumljivi, vidljivi, čitljivi, da se lako ne brišu i ne mogu, na bilo koji način, da budu prekriveni ili isprekidani drugim tekstom ili slikovnim prikazom …“, objašnjava u razgovoru za portal eKlinika nutricionista Dijana Radetić.
– Recimo da je ovaj proizvod pre napitak na bazi kafe. Ipak i to treba uzeti sa rezervom jer u zavisnosti da li neko bira 3u1 ili 2u1, kafa u sastavu ovog proizvoda nalazi se tek na trećem ili četvrtom mestu i to ne u nekom velikom procentu, oko 10 odsto u zavisnosti od proizvođača. Pravilo je da se u deklaraciji proizvoda sastojci navode opadajućim redom. Prema važećem pravilu, proizvođači moraju da proizvod nazovu prema glavnom sastojku, onom koji je zastupljen u sastavu proizvoda sa više od 50 odsto – objašnjava Dijana Radetić.
Brzi izvor šećera
Šećer je u stvari „glavni sastojak“ kafe 3u1 jer ga ima više od 50 odsto ili 3, 5 kašičice. Prema preporukama stručnjaka unos dodatog šećera ne bi trebalo da bude veći od 6 do 7 kašičica.
– Nisam sigurna da bih ikome i preporučila ovakav napitak, a svakako ne onima koji imaju bilo kakav zdravstveni problem. Ovo je napitak koji se smatra izvorom brzog šećera. To znači da se posle njegovog uzimanja, nivo glukoze u krvi brzo i naglo podigne što izazova preteranu reakciju pankreasa, gde se izluči velika količina insulina, koji brzo i naglo obori glukozu u krvi. Ovakva reakcija, dovodi do nestabilnog apetita i nivoa glukoze u krvi, promene raspoloženja i stvaranja masnih naslaga. Osim dodatog šećera, problem je i u većem procentu dodatih hidrogenizovanih masti, koje utiču na povećanje nivoa holesterola u krvi – precizira Radetić.
Sastojak slađi od šećera
U ove napitke dodaje se i glukozno-fruktozni sirup, koji je kao neki naučnici objašnjavaju, štetan i čak slađi od šećera. Dijana Radetić kaže da je u suštini glukozno-fruktozni sirup prost šećer u tečnom stanju koji se izdvaja iz skrobnih ugljenih hidrata, kao što su pšenica i kukuruz.
– Ovaj sirup ima slični sastav kristalnom šećeru koji se dobija iz šećerne repe i trske. Kristalni šećer u svom sastavu sadrži 50 odsto glukoze i 50 odsto fruktoze, dok glukozno-fruktozni sirup može da sadrži 5 do 50 odsto fruktoze. Ukoliko ovaj sirup sadrži više od 50 odsto fruktoze onda se naziv sirupa menja u visoko koncentrovani fruktozni sirup. U principu i ovi sirupi se klasifikuju kao sam šećer, pa jedan gram sadrži četiri kalorije – kaže Radetić.
Kako se apsorbuju glukoza i fruktoza?
Sagovornica dodaje da moramo da znamo kako se glukoza i fruktoza apsorbuju u našem organizmu, kako bi nam bilo jasno zašto ovakav sirup nije dobar u ishrani. Bilo da unesemo u organizam kristalni šećer ili glukozno-fruktozni sirup, telo ova jedinjenja razbija na dva prosta ugljena hidrata, a to su glukoza i fruktoza. Glukoza je osnovni izvor energije tela.
– Kada se glukoza unese u organizam, apsorbuje se u ćelije, što dovodi do porasta njenog nivoa u krvi a potom i lučenja insulina, koji je razlaže i time stabilizuje njen nivo u krvi. Ukoliko se glukoza ne unosi, telo će je samo proizvoditi razgradnjom masti i proteina. Fruktoza je drugačija. Ljudsko telo je ne proizvodi u bilo kojoj značajnoj količini i ne postoji fizička potreba za tim. Jedino jetra može da preradi fruktozu, što neće biti problem ukoliko se umereno unosi (kroz voće) ili posle fizičke aktivnosti. U tom slučaju, fruktoza se pretvara u glikogen (rezerva glukoze) i skladišti u jetru dok ne bude bila potrebna. Ukoliko je jetra puna glikogena, konzumiranje veće količine fruktoze, opterećuje jetru, terajući je da fruktozu pretvara u mast. Kada se konstantno unosi veća količina dodatog šećera, ovaj proces će dovesti do stvaranja masne jetre i pratećih problema. Nažalost, ovaj glukozno-fruktozni sirup se nalazi u mnogim prehrambenim proizvodima, naročito grickalicama i slatkišima – upozorava Dijana Radetić.
Kafa 2u1 bez šećera?
Konzumacija kafe 3u1 ili 2u1 u principu nije preporučljiva. Ukoliko sporadično popijemo jedan ovakav napitak u sklopu preporučenog energetskog unosa, ne bi trebalo da bude nekih problema, kaže Radetić. Iako bi mnogi rekli da kafa 2u1 nema dodatke šećera, stručnjaci naglašavaju da to nije tačno.
– Ovo je proizvod sa manjom količinom šećera. Možda ne sadrži dodati kristalni šećer, ali svakako sadrži glukozni sirup, možda i dodatu laktozu (mlečni šećer). Od proizvođača do proizvođača procenat kafe može biti manji ili veći. Gorčina kafe zavisi i od vrste zrna kafe koja se koristi za pripremu ekstrakta. Neretko se za ovakav proizvod koriste zrna kafe lošijeg kvaliteta. Na ukus će uticati i ostali dodaci u ovom instant napitku, kao što su hidrogenizovane masti, pojačivači ukusa, različiti aditivi – naglašava Dijana Radetić.
Pojačivači ukusa deluju na mozak kao „droga“
Nutricionisti pojašnjavaju da dodaci (aditivi) u ishrani mogu biti prirodnog ili veštačkog porekla, mada je mnogo više aditiva koji se dobijaju hemijskim putem, nego onih iz prirodnih namirnica. Višestruko prerađeni prehrambeni proizvodi obiluju aditivima.
– Istina je da je aditive teško u potpunosti izbaciti iz ishrane, pa je važno znati kakav je njihov uticaj na organizam. Veštački aditivi mogu da izazovu: disbalans crevne flore, nepravilno funkcionisanje digestivnog trakta, pojavu ćelija raka, inflamaciju, nepravilno funkcionisanje mentalnog sistema. Pojačivači ukusa na naš mozak deluju kao „droga“ i naše ih telo traži sve više. Nekontrolisani unos namirnica sa pojačivačima ukusa dovodi i do insulinske rezistencije, dijabetesa, gojaznosti pa i do pojave kardiovaskularnih bolesti. Ono što je svakako u našim rukama jeste da drastično smanjimo unos višestruko prerađenih prehrambenih proizvoda. Najbolji izbor je ishrana bazirana na namirnicama koje su najpribližnije svom izvornom obliku – savetuje Radetić.
Da li je kafa 2u1 i 3u1 bezbedna?
Kada je reč o bezbednosti napitka 2u1 ili 3u1 može se, kako napominje Dijana Radetić, razmišljati u dva smera. Jedan je energetski, drugi nutritivni.
– Ukoliko se ovaj instant koristi u sklopu preporučenih dnevnih energetskih potreba, onda bismo mogli reći da je proizvod bezbedan. Kada se posmatra sa nutritivnog aspekta, situacija je složenija, jer ona ne zavisi samo od tog instant napitka nego i od unosa ostalih namirnica i prehrambenih proizvoda – navodi Radetić.
eklinika.telegraf.rs
