I sama muzika leči, ali kada joj se doda pokret, dobijemo snažan terapeutski alat.
Neki od tih učinaka su poboljšanja u ravnoteži, držanju, hodanju i raznim zdravstvenim aspektima. Uočeno je i poboljšanje motoričkih sposobnosti i smanjenje telesnih disfunkcija kod ljudi obolelih od Parkinsonove bolesti.
Upravo zbog njegovog terapijskog učinka, plesom smanjujemo nivo stresa i anksioznosti koji mogu dovesti do ozbiljnih bolesti.
Kombinacijom fizičkog i psihičkog napretka, dovodimo telo u zdravo stanje popraćeno pravilnijim držanjem, većom snagom, fleksibilnošću i boljim izgledom.
Ustanovljeno je da ples utiče na kognitivne sposobnosti, odnosno sposobnosti učenja i pamćenja. Ljudi koji plešu puno su brži u analiziranju i rešavanju problema.
Kada plešemo određenu koreografiju, bilo sami, u paru ili grupi, moramo biti potpuno prisutni i koncentrirasi, te u isto vreme koristiti pamćenje i prostorne sposobnosti. Kombinacija tih moždanih aktivnosti značajno poboljšava brzinu donošenja zaključaka, kratkoročno pamćenje i kreativnost.
Iz ovog razloga, ples se preporučuje već od malih nogu.
U plesu smo potpuno posvećeni pokretu i osećaju koji nam on pruža. Izražavamo sreću, zadovoljstvo i uzbuđenje, u stanju smo izbaciti i emocije poput straha, krivice i nesigurnosti. Tako postižemo psihičku ravnotežu, osećamo se bolje i značajno podižemo kvalitet života.
jednako važna dobrobit plesa je interakcija s drugima. Ljudi su društvena bića i veliki deo života provode u socijalnoj interakciji. Stoga je vrlo važno s kime i na koji način provodimo vreme.
Plesače veže ista emocija. Zajednički istražuju plesni ritam, dele istu energiju i povezuju se u plesnoj zajednici. Osećaj pripadnosti takvoj zajednici je nezamenjiv. Dvorana za ples postaje vaš drugi dom, a plesači vaša druga porodica. U takvim zajednicama sklapaju se prijateljstva za celi život.
Autor: nsuzivo.rs
