Mnogi pravoslavni manastiri neguju drevnu tradiciju i dan-danas. Jedan od njih je ženski Manastir svete Jelisavete u Minsku, prestonici Belorusije, u kom monahinje prave proizvode iz prirode.
U pitanju su retke trave za čajeve i meleme koje monahinje ove svete porodice ne nabavljaju u Belorusiji i u Rusiji.
Iz Sibira tako stiže kedrova živica, sa Altajkskih planina dolazi mumio i borovaja matka, za koju tvrde da pomaže kod neplodnosti. Jedan od sastojaka manastirskih čajeva je čaga – brezova gljiva za koju se tvrdi da ima antitumorska svojstva. Pored čajeva, sestre prave i kapi za nos i sprejove za grlo, te masti i fitolosione i šampone.
Proizvodnja je velika, ali potražnja još veća
Posetioci manastira dolaze doslovno da bi dobili pomoć za svoje tegobe. Tako je i Jelena Gulidova, stanovnica Minska, u ovom manastiru pronašla spas.
– Kosa mi je strašno opadala, postajala je sve ređa i nisam mogla da pronađem sredstvo protiv toga, jer su lekari preporučivali balzame koji nisu pomagali – priča Jelena i dodaje:
– Tražila sam alternativu, pa sam nabavila u nekoj prodavnici manastirski šampon od koprive. Nisam imala velika očekivanja, ali efekat me je iznenadio: kosa je prestala da opada i odmah sam potražila Manastir Svete Jelisavete da bih nabavila nove količine.
Nakon nekog vremena, ona se rešila i druge tegobe.
– Jedno sredstvo mi je pomoglo da izbegnem hirurški zahvat. Imala sam veliki kamen u bubregu i lekari su me već pripremali za operaciju. Počela sam da pijem manastirski čaj i desilo se da je ultrazvučni pregled pokazao da se kamen rastvorio.
Pravljenje biljnih lekova uz molitvu
Monahinje smatraju da njihova lekovita svojstva nisu uslovljena samo time što proizvode od prirodnih supstanci, veći zato što je njihovo pravljenje uvek praćeno molitvom.
Manastirska radionica počela je sa radom 2010. godine, uz blagoslov protojereja Andreja Lemešonka. Jedna monahinja je došla na tu ideju, a kasnije je svojim primerom motivisala i druge sestre.
U Manastiru svete Jelisavete najpre se pravio čaj od trava, a zatim su to bile razne mešvine koje se nisu koristile samo za ispijanje već i u druge svrhe, poput ispiranja kose ili grla.
Vremenom su se monahinje zainteresovale i za stare recepte manastirskih čajeva i počeli su da ih pronalaze i prave.
Po starim manastirskim receptima prave i ekstrakte, kreme i balzame. I lično iskustvo monahinja povodom upotrebe ovih sredstava, kako ističu, pokazalo je da je proizvodnja vrlo efikasna. Prvi korisnici bile su monahinje i parohijani manastira koji su svoje proizvode preporučivali rodbini, prijateljima i poznanicima.
Veliko interesovanje Srba za proizvode manastira
Ono što je posebno zanimljivo jeste da se i mnogi ljudi iz Srbije interesuju za ove manastirske proizvode.
– Srbi najviše traže naše biljna sredstva protiv oboljenja štitne žlezde, nervnog sistema, kožnih bolesti i neplodnosti. Osim toga, interesuju ih i sredstva za jačanje imuniteta – ističu u manastiru.
Minimalno korišćenje hemijskih derivata
Osovni princip kojeg se u manastiru najviše pridržavaju tokom rada jeste minimalno korišćenje hemijskih derivata. Kao podloga najčešće se koristi maslinovo ulje, ule uljane repice, suncokretovo ulje, kako puter, ulje jojobe, a dodaju se i eterična ulja i mlevene trave, prirodna kozmetička glina, med i propolis.
Zanimljivo je da ljudi koji rade u ovoj radionici i sami vole da sakupljaju trave. proizvodnja prirodnih preparata zahteva ne samo povećanu tražnju, već i određena znanja i umeća, jer su proizvodi namenjeni poboljšanju i održavanju zdravlja, fizičkog izgleda i prevenciji različitih bolesti.
Prilikom pravljenja novih receptura koriste se iskustvo i preporuke vodećih fitoterapeuta iz Belorusijei Rusije, a tehnolozi izučavaju naučnu literaturu. Svi proizvodi prave se s ljubavlju i uz molitvu monahinja i ljudi koji se bave ovom proizvodnjom, što verovatno mnogo pomaže. Molitva sa darovima prirode deluje na poseban način – naglašavaju monahinje.
