Predmeti od gline mogu da se prave i na električnom točku uz pomoć kalupa i da se boje i šaraju.
Grnčarski zanat je prethodnih godina doživeo procvat u Srbiji, jer raste potražnja za proizvodima od gline.
Uprkos tome većina grnčara u Srbiji su samouki i nastavljaju porodični posao.
Specijaliteti iz zemljanih posuda, takozvanih sačeva, poslednjih godina su postali redovna ponuda mnogih restorana, ali je sve manje iskusnih zanatlija koji ove i ostale sudove od gline izrađuju na starinski način i bez hemije.
Predmeti od gline mogu da se prave i na električnom točku uz pomoć kalupa i da se boje i šaraju.
Postoji na desetine kurseva i obuka za izradu predmeta od gline, koji traju po nekoliko meseci, kroz koje uglavnom prolaze oni kojima je grnčarstvo hobi.
Majstori grnčarskog zanata, Vaso Šunjevarić iz okoline Užica i Branislav Furunović iz Beograda, nema mnogo njihovih kolega koji se isključivo bave grnčarstvom i od njega žive.
Navode da je poslednjih godina njihov posao doživeo svojevrstan procvat i da je velika potražnja za grnčarskim proizvodima za spremanje hrane, kao i ukrasima poput ćupova, vaza, tanjira i raznih posuda.
Grnčarija iz Zlakuse ima sertifikat za 100 odsto ručni rad bez “hemije”.
