Proslavljanje Svetog Ilije je ukorenjeno duboko u tradiciju srpskog naroda
Srpska pravoslavna crkva i vernici 2. avgusta obeležavaju Svetog proroka Iliju. Ilindan uvek pada 2. avgusta i obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Sveti Ilija je kod nas poznat i kao Ilija Gromovnik.
Na dan kad se praznuje dosta organizuju se vašari u mnogim gradovima i selima, a Sveti Ilija inače spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima i to rame uz rame sa Svetim Nikolom i Svetim Đorđem.
Proslavljanje Svetog Ilije je ukorenjeno duboko u tradiciju srpskog naroda. Ono što je za Slovene bio Perun – to je za Srbe Sveti Ilija, a ako znamo da su Srbi upravo iz mnogobožačke slovenske religije prešli na hrišćanstvo jasno je zašto se pridaje toliki značaj ovom svetitelju.
Stari Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog boga Peruna – koji je inače upravljao munjama i gromovima – preneli na Svetog Iliju.
Prema narodnoj tradiciji Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Kad na Svetog Iliju pucaju gromovi narod veruje da to svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Takođe, kako narod kaže, treba dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja kako na vatrenim kolima ide na nebo ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil. Prikazuje se još i kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.
Sveti Ilija je u Srbiji bio slava vazduhoplovaca obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Nakon propasti kraljevine Jugoslavije i dolaska komunista na vlast slava je prestala da se poštuje. Godine 1992. Sveti Ilija ponovo postaje slava vazduhoplovaca.
“Od Svetog Ilije sunce sve milije”
Mnogi se odlučuju da muškoj deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti. Običaj je da se na praznik Svetog Ilije jede med kako bismo bili zdravi cele godine, a nekada je postojalo i simpatično verovanje da na ovaj praznik deci treba namazati obraze medom kako bi bila vesela.
Veruje se i da je med koji pčelari vade iz košnice na Ilindan posebno lekovit.
Sveti Ilija Gromovnik inače pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja. Postoji priča da je upravo Sveti Ilija taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će da bude suša.
Najaviće drugi dolazak Hrista
Malo se zna o njegovom pravom životu. Ilija ili Elaja je bio jevrejski prorok iz 9. veka p.n.e. Pominje se u hebrejskom svetom spisu Talmudu, zatim u hrišćanskoj Bibliji i na kraju i u Kuranu.
Bio je rodom iz Aronoba iz grada Tesvita. Prema predanju, kad se rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene.
Ilija je mladost proveo u dubokom razmišljanju i molitvi i često sam u pustinji.
Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, napustio je veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tuđe bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Jevrejima svoju pravednost. Zbog nepravdi koju je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti što se i obistinilo.
Predanje kaže da se Sveti Ilija vazneo na nebo i da je i dalje živ, a prema predanju biće preteča drugog dolaska Hristovog u koji veruju pripadnici hrišćanske religije.
Na svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca. Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Običaj je da se na praznik Svetog Ilije jede med kako bismo bili zdravi cele godine, a nekada je postojalo i simpatično verovanje da na ovaj praznik deci treba namazati obraze medom kako bi bila vesela.
espreso.co.rs
