Ljudi retko shvataju koliko naših odnosa zavisi od toga kako razumemo i kako postupamo sa onima koji su izvan nas samih, govorio je Sigmund Frojd i upozorio da se sa 3 tipa ličnosti ne treba da se zbližavate.
Sigmund Frojd nam je ostavio mnogo naučnih alatki da razumemo ljudsku psihu, ali i prečice da prepoznamo ljude koji bi na nas mogli loše da utiču. U svetlu Frojdove psihoanalize postoje tri tipa ličnosti sa kojima je važno ostati na određenoj distanci, pa nije zgoreg detaljnije se sa svakim od tih tipova pozabavii i videti koje su strategije efikasne da se s njima nosimo.
1. Narcis: fokusiran izgleda
Frojdovski narcis, koji je upio višak samohvale, može izgledati šarmantno, ali samo na prvi pogled. On, poput magneta, privlači pažnju na svoju ličnost, ali, nažalost, često se iza ovog vela krije samo sebičnost. Frojd je primetio da je “narcis onaj ko je više zaokupljen sobom nego drugim ljudima“.
Primer: Zamislite Mariju i Aleksandra, mladi par, gde Aleksandar ispoljava crte narcisa. Na početku njihove veze, Aleksandar je delovao kao idealan partner – šarmantan, samouveren i pažljiv. Međutim, kako je veza napredovala, postalo je očigledno da je Aleksandrova pažnja usmerena uglavnom na njega samog. Marija je postepeno shvatila da njene emocionalne potrebe i mišljenja ne dobijaju pažnju koju zaslužuju. Svaki razgovor se svodio na Aleksandrove priče o svojim dostignućima, ne ostavljajući prostora za intimnost i međusobno razumevanje.
Strategija interakcije: Za Mariju je postalo važno da održi svoje samopoštovanje i emocionalnu ravnotežu. Počela je da ugrađuje pitanja o sopstvenim interesima i osećanjima u njihove interakcije, kao i da izražava svoja očekivanja i potrebe. Aleksandar je, iako ne odmah, počeo da shvata da je u vezi važno obratiti pažnju i na partnera i zajedno su našli balans u interakciji (postoji šansa za uspeh).
Razumevanje da se iza maske samopouzdanja mogu sakriti samo unutrašnji kompleksi pomoći će u održavanju ravnoteže u odnosima. Važno je postaviti svoje lične i jasne granice i ne biti uronjeni u tuđi egocentrizam. Prvo zadržite svoje emocionalne potrebe.
2. Zajedljivi kritičar: iza oštrih reči
Ljudi koji vas upozoravaju na određene ličnosti obično vam se pokazuju u ogledalu. Frojd je ukazao na pojedince na čijem repertoaru su izraženi sarkazam i kritika. Takvi pojedinci vrlo često postaju izvor emocionalnog stresa.
Primer: Zamislimo da Ana i Daca rade u istoj kompaniji. Daca je talentovana stručnjakinja, ali su njeni uspesi često zasenjeni zajedljivim komentarima koje dobija od Ane. Na poslednjem sastanku na kojem je Daca predložila nov projekat, Ana je brzo intervenisala, naglašavajući sve moguće nedostatke i neuspehe predloga. To je izazvalo eskalaciju situacije u timu i umesto konstruktivne povratne informacije, Daca se osećala kritikovano i nepoštovano.
Strategija interakcije: Za Dacu je bilo važno da shvati da je Anina zajedljivost prikrivala njene nesigurnosti i probleme. Umesto da uđe u obračun, odlučila je da na razgovor pozove Anu. Postepeno, zahvaljujući otvorenosti Dace, Ana je počela da pokazuje više razumevanja, a njihov odnos je postao produktivniji.
Važno je razumeti razliku između konstruktivne kritike i sarkastičnih primedbi. Otvoren dijalog u kome se svaka strana čuje i razume doprinosi konstruktivnom rešenju situacije. Neophodno je postaviti granice i čuvati se previše podložnosti kritikama.
3. Pasivni agresivac: prikrivanje besa osmehom
Pasivna i istovremeno agresivna osoba više voli da sakrije svoju agresiju iza spoljašnje bezopasnosti.
Frojd je primetio: “Često gajimo bes i mržnju u sebi, a ona pronalazi izlaz u pasivnim oblicima ponašanja. Takvi pojedinci uvek mogu stvoriti nesigurnost i sa njima je teško komunicirati.”
Primer: Jedna Maja predstavljala je odličan primer pasivno-agresivnog ponašanja. Umesto da direktno izražava svoje potrebe i želje, radije je izbegavala direktne odgovore i koristila se skrivenim oblicima manipulacije. Na primer, kada je bila nezadovoljna postupkom svog partnera, izbegavala je direktan sukob i svoje nezadovoljstvo izražavala ćutanjem ili nagoveštavanjem.
Strategija interakcije: Razumevanje da površna pasivnost može prikriti unutrašnje konflikte pomaže u pronalaženju ravnoteže između podrške i postavljanja granica. Tu pomaže iskren razgovor i podrška – reći “čujem te” i “razumem”
U interakciji sa različitim tipovima ličnosti koje Frojd identifikuje, ključ je ravnoteža između razumevanja ponašanja osobe i očuvanja nečije individualnosti. Otvorenost za dijalog, postavljanje granica i sposobnost empatije pomoći će da se stvori zdravo okruženje koje nam je svima potrebno. Poštovanje prema sebi i drugima je temelj održivih i harmoničnih odnosa.
Sensa
