Tradicionalna definicija psihopate kaže da je to čovek koji ne može da saoseća sa drugima, pa ne oseća sramotu ili žaljenje zbog svojih negativnih postupaka prema njima.
Međutim, nova studija menja definiciju. Koautori studije, profesor psihologije na Harvardu Džošua Bakholc i profesorka Ariel Baskin-Somers, sa Jejla, otkrili su da psihopate nisu baš imuni na empatiju.
Studija je pokazala da mnogi od njih osećaju žaljenje kad povrede druge. Ono što ne mogu je da predvide svoje izbore ili ponašanje, što može dovesti do loših odluka za druge.
Istraživači su posmatrali nekoliko ljudi u zatvorima, neke za koje biste rekli da su psihopate, neke koji ne deluju tako i dali su im da odigraju igru utemeljenu na ekonomiji. Merili su potencijal za osećaj žaljenja zbog odluka koje su doneli tokom igre.
Psihopate su preduzimali rizičnije poteze, a imali su poteškoća s procenom treba da li posle nekih poteza treba da im bude žao ili ne.
Iako svi pomislimo na jednu emociju kada kažemo žalejnje, Bakholc tvrdi da je to dvodelni proces. Prvi deo je retrospektivno žaljenje, deo žaljenja utemeljen na iskustvu iz prošlosti. Razmišljamo o bolnom iskustvu i voleli bismo da smo doneli bolju odluku. Drugi je potencijalno žaljenje, koje se javlja kad dobijemo informacije iz okoline i možemo predvideti šta će se dogoditi i proceniti da li će nam biti žao ili ne.
Istraživači tvrde da se vrlo malo zna o tome kako psihopate odlučuju. Ne zna se kako koriste informacije i druge signale iz okruženja za donošenje odluka, jer se to nikad nije istraživalo. Zaključuju da je studija pokazala kako psihopate nisu nesposobni za kajanje, već postoji problem oko toga da nauče da deluju prilagodljivo.
Autor: nsuzivo.rs
