Marija Magdalena se u pravoslavnom svetu smatra velikom zaštitnicom žena
Pravoslavni vernici u Srbiji danas proslavljaju Blagu Mariju, praznik posvećen Mariji Magdaleni. U starim predanjima Marija Magdalena se pominje kao mironosica ravnoapostolska. Rođena je u Siriji, u gradu Magdali, i po tome je dobila ime Magdalena.
Marija Magdalena je, prema svetim spisima, bila grešnica koju je Isus Hristos izbavio, a kasnije je postala njegova učenica i slušala je propovedi. Bila je prisutna i tugovala je za vreme Hristovog raspeća zajedno sa Bogorodicom, a za njen lik se vezuje i običaj farbanja jaja za Uskrs.
Veruje se da je Marija Magdalena, kada je posetila Rim, caru Tiberiju poklonila crveno jaje, uz reči “Hristos vaskrse”, i od tada se veruje da jaja za Vaskrs treba farbati u crveno.
Pomagala je Svetom Jovanu Bogoslovu u propovedanju jevanđelja, a prema jevanđelju, Isus Hrist joj se dva puta javio nakon vaskrsenja. Svoj ovozemaljski život Marija Magdalena je završila u Efesu, a njene mošti su kasnije prenete u Carigrad.
Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika. Praznik posvećen Blagoj Mariji je i dan Eparhije budimljansko-nikšićke i mnogih drugih pravoslavnih institucija. Veoma je poštovana u Srba, posebno među ženama. Spada u nepokretne praznike, i iako nema “crveno slovo” u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku, ništa ne radi u kući niti u polju.
Za praznik Blage Marije vezani su razni običaji i verovanja, a jedan od njih je da treba izbegavati teške fizičke poslove i dan provesti u miru, odmoru i molitvi. Marija Magdalena se u pravoslavnom svetu smatra velikom zaštitnicom žena. Zbog toga postoji običaj da na ovaj praznik žene treba da zamisle želju, zapale sveću i pomole se svetiteljki.
24sedam.rs