Bračna terapeutkinja En Devit iz Oregona sertifikovana je edukatorka za pozitivnu disciplinu. Više od 20 godina uči roditelje kako to da postignu.
Pozitivna disciplina uključuje i promenu sistema nagrađivanja. Za primer je uzela problem deteta koje redovno ustaje od stola pre dovršetka obroka.
“Kroz tradicionalnu disciplinu roditelji će se služiti sistemom kazni i nagrada. Na primer, ako ostaneš da sediš za stolom, možeš pola sata igrati igricu. Ili, ako ustaneš od stola, nećeš dobiti desert. Pozitivna disciplina neće primeniti nijednu od tih taktika. Ona će se usredsrediti na razlog zbog kojeg dete ustaje od stola i traži rešenje kojim će zadovoljiti potrebe svih ukućana. To znači da će porodica možda prošetati pre večere kako bi se dete primirilo. Ili će dete stajati za stolom ili sediti na lopti za jogu umesto na stolicu“, kaže Devit.
Smatra kako je razlika između tradicionalne i pozitivne discipline u tome što roditelji ne traže način kako da kontrolišu detetovo ponašanje, nego zahteva poštovanje potreba i za roditelja i za dete podjednako.
Za roditelje koje su odgajali na drugačiji način ili oni koji veruju da decu treba kontrolisati i staviti na svoje mesto kako bi se razvijali u odrasle koji poštuju druge, ovaj se pristup čini previše popustljivim.
“Roditelji moraju najpre da nauče kako se nose s svojim frustracijama, naročito kad deca učine nešto za što su im izričito rekli da ne smeju da čine. U tim trenucima je važno udahnuti i pronaći način da se nosimo s ličnim emocijama pre nego što dete naučimo koje su posledice njegovog ponašanja”, pojašnjava dr pedijatar Skot Grant, iz Mičigena.
Pritom je važno pohvaliti dete kad radi nešto dobro. Podstaknite njihove napore i pohvalite ih za njihove izbore.. Grant preporučuje da iz mjesta na kojem se dete igra uklonite ekrane kako mališani ne bi insistirali na gledanju crtaća nego se fokusirali na druge oblike igre.
Autor: nsuzivo.rs
