Pravoslavni vernici širom sutra slave krsnu slavu posvećenu prepodobnom Spiridonu Čudotvorcu, koja uvek pada u vreme posta. Sveti Spiridon, hrišćanski svetitelj iz 3. veka, čije ime je obasjano legendama i narodnim običajima, a kao najlepše izdvajaju se one vezane za majke i decu. Takođe, veruje se da će bolesni biti izlečeni ako odu na ovo mesto
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan posvećen Svetom Spiridonu Trimituskom, velikom čudotvorcu i hrišćanskom svetitelju.
Sveti Spiridon Trimituski rođen je na Kipru 270. godine, u vreme cara Konstantina.
Oženio se mlad i dobio ćerku Irinu, a kada mu je žena umrla predao se Bogu. Očevim putem pošla je i Irina. Izabran je za episkopa u gradu Trimifuntu.
Učesnik Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, Sveti Spiridon poznat je po čudesnim moćima kojima je privodio mnoge jeretike nazad u hrišćanstvo. Upokojio se 348. godine, a njegove mošti čuvaju se na ostrvu Krf, gde je proglašen zaštitnikom.
Sveti Spiridon je posebno slavljen zbog blagosti, a veruje se da deca i majke imaju posebnu povezanost s njim. Takođe se smatra zaštitnikom zanatlija, naročito obućara i prerađivača kože. Legenda kaže da je Sveti Spiridon napravio prvi zemljani lonac, vreću i košulju, zbog čega ga slave kovači, šnajderi i grnčari.
Ovaj čudotvorac je, prema predanju, bio slep na jednom oku jer ga je ubo šilom obućar, ali je pokazao neverovatno saosećanje i blagosiljao ga. Takođe se pripisuje mnogo čuda, uključujući pretvaranje zmije u zlato kako bi pomogao siromahu, zaustavljao je tok reke, vaskrsavao mrtve i iscelio cara Konstantina od teške bolesti.
Sveti Spiridon je zaštitnik Krfa i često se povezuje s čudima koja su spasila ostrvo od bolesti i osvajača. Njegove mošti se četiri puta godišnje iznose u litiji kako bi se proslavile i zahvalile na čudesima koja je doneo. Primera radi, 1716. godine, Krfljani su izneli mošti Svetog Spiridona kako bi zaustavili opsadu Turaka, što je rezultiralo odlaganjem osvajanja grada nakon snažne molitve svetitelju.
Zahvaljujući svojoj blagosti koja je ostavila dubok pečat, Sveti Spiridon posebno je slavljen od strane dece i majki. Sutra, u skladu s običajem, deca i majke posvećuju što više vremena razgovoru i druženju kako bi iskazali ljubav i privrženost prema ovom svetitelju.
Pored toga, postoji verovanje među bolesnima da će danas biti posebno blagosloveni ako provedu dan u nekom manastiru. Smatraju da prisustvo u manastirskom okruženju, gde vlada duh duhovnosti i mira, može im doneti isceljenje i olakšanje.
Ovaj dan postaje prilika za traženje duhovne podrške i nadahnuća od Svetog Spiridona, koji je tokom svog života pokazao izuzetnu pažnju prema bolesnima i potrebnima.
Postoji predanje po kome Sveti Spiridon, s vremena na vreme, silazi na zemlju preobučen u prosjaka ili siromaha kako bi proverio kako ljudi žive i da li i dalje znaju da pokažu ljubav i brigu prema bližnjima. Zato se veruje da na sutrašnji praznik nije dobro odbiti nekoga ko vam traži pomoć, pa ako na ulici sretnete prosjaka obavezno mu morate pomoći ili udeliti milostinju, jer na taj način poštujete i Svetog Spiridona.
espreso/SD/Marija Aćimović/
