Pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti – Veliku subotu.
U pitanju je drugi dan hrišćanske žalosti, nakon Velikog petka kada je Hrist razapet na Golgoti, zbog čega se i Velika subota, koju je prema verovanju Isus Hristos proveo u Hadu, podzemlju, i provodi se u molitvi i tišini.
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ovo blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav.
U njoj je Spasitelj usnuo, uz njegovo obećanje da će vaskrsnuti u treći dan. Vernici celivaju plaštanicu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.
Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.
Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi “Blagodatnog ognja”.
Sutra je i poslednji dan Velikog posta.
Narodni običaji i verovanja na ovaj dan
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Priprema se hrana, ukrašava dom, a u nekim delovima Srbije se na ovaj dan farbaju jaja. U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi “nekome krenulo”.
Kada je ovaj dan u pitanju mnogi pravoslavci su u nedoumici da li treba postiti na Veliku subotu ili ne.
Sveštenici, naime, kažu, da iako subota važi za dan kada se po pravilu ne posti, a za vreme posta rešava se na ulju, na Veliku subotu treba postiti isto kao i na Veliki petak.
U našem narodu postoje mnoga verovanja i običaji na ovaj dan. U narodu je poznata i pod nazivom zavalita subota, jer se veruje da ove sedmice treba učiniti neko dobro delo.
Ručni rad, vez, lov i ribolov su poslovi koje vernici treba da izbegnu, a posebno u ruralnim sredinama nije dozvoljeno klanje stoke ili živine.
U okolini Leskovca postoji naziv dugačka subota koji ukazuje na duge muke Hristove na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini zovu je i crvena subota jer se tamo uglavnom uskršnja jaja boje na ovaj dan i to najčešće u crvenu boju.
VEROVANJA I OBIČAJI
Postoji narodno verovanje da na Veliku subotu mora da uradi neko dobro ili milosrdno delo kako bi nekome krenulo nabolje u životu.
Kao i kod svakog hrišćanskog praznika, postoji i nekoliko zabrana, a ovo su najpoznatije:
Ne bi trebalo da se veselite, već da dan provedete u tišini, molitvama, uz posnu hranu.
Ne budite lenji, već poranite i završite poslove koji se tiču dočeka i proslave velikog praznika.
Nemojte ništa da šijete, krpite i radite bilo kakve ručne radove.
Danas ne radite ništa u bašti ili polju jer prema verovanjima danas to ne treba raditi.
Evo šta bi pravoslavni vernici trebalo da rade u toku sutrašnjeg dana…
Dan bi trebalo provesti u tišini, molitvama, uz posnu hranu.
Trebalo bi poraniti i završiti sve poslove neophodne za doček i proslavu velikog praznika.
Očistite kuću, takođe rano ujutru.
Nemojte ništa da šijete, krpite i slično, a veruje se da tog dana ne treba ništa raditi u bašti ili polju.
Umesite kolače koje ćete jesti za Uskrs.
Ukoliko niste već ofarbali jaja, to možete da uradite danas, a u nekim delovima Srbije Velika subota je dan kada se jaja farbaju isključivo u crvenu boju.
Uveče se jede samo hleb i pije samo voda.
Učinite neko dobro delo, jer se veruje da će vam u tom slučaju naredna godina biti uspešnija.
kurir.rs
