Mnemotehnike se oslanjaju na asocijacije između nečeg lako pamtljivog i nečega čega se teže setite, zato je najbolje kada čovek sam, u skladu sa svojim asocijativnim sklopom, smisli mnemotehniku. Ovo su neke od klasičnih:
Rosenbaum
Jedna od najpoznatijih metoda pamćenja je Rosenbaum (nazvana po američkom novinaru, dobitniku Pulicerove nagrade). Korisna je za vođenje različitih projekata, pripremanje prezentacije i lakše razlikovanje važnog od nevažnog: vodite dnevnik rada tako da numerišete svaku stranicu, na kraju dana pročitate zapisano i posebno označite one činjenice, detalje i citate koje smatrate bitnim. Pred sam kraj zadatka pročitajte ih još jednom i na poseban papir zapišite samo nekoliko reči koje vas podsećaju na označeno, uz naznaku stranice na kojoj ćete naći više o vođenim beleškama.
Berlicova metoda
Možda ste se koji put zatekli u stranoj zemlji gde se govori vama nepoznatim jezikom, ali ste već nakon nekoliko dana zapamtili osnovne fraze? To je, naime, Berlicova metoda – osmišeljena još 1878. – kojom se danas služe neke škole stranih jezika: umesto da vas opterećuju gramatičkim i pravopisnim pravilima, to vas uče konverzacijom. Na taj način, potvrdila je i statistika, čovek više zapamti i nauči.
Brojevi
Ako ne možete zapamtiti PIN-ove ili važnije telefonske brojeve, pokušajte da ih nekoliko puta utipkate u zamišljenu tastaturu – kada vam zatrebaju, možda nećete moći da se setite, ali je mozak zasigurno zapamtio pokrete vaših prstiju.
Pamćenje imena
Potrudite se da, pri upoznavanju, ponovite ime sagovornika. Ako razmenjujete vizit karte na poleđini napišite gde ste i kada upoznali osobu, a ako samo upisujete broj u svoj telefon, još jednom ponovite ime, a posle uz ime dodajte i kratku podsetnicu koja ne mora nužno biti povezana s tom osobom (može to biti ime osobe koja vas je upoznala, mesto upoznavanja, radno mesto upoznate/og ili neka karakteristika).
sensa.hr
