Preobraženje Gospodnje pravoslavna crkva svrstava u jedan od dvanaest velikih Hristovih praznika
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u sutra obeležavaju Preobraženje Gospodnje. Praznik je posvećen trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra veliki hrišćanski praznik Preobraženje, kada se preobražava list u gori, kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija.Preobraženje spada u 12 velikih Hristovih praznika.
Slavi se sećanje kada se, prema hrišćanskom predanju, Isus Hristos treće godine svoje zemaljske propovedi preobrazio na gori Tavor pred apostolima i zasijao kao sunčeva svetlost.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, navodi se u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca: „Ovo je Sin moj ljubljeni… njega poslušajte“.
U crkvama se u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja osvećuje grožđe i deli vernicima (u krajevima gde nema grožđa služi se drugo voće). Ovo voće se prema pravoslavnom običaju prvi put jede na sutrašnji praznik koji se obeležava tokom Gospojinskog posta (14- 28. marta) i sutra valja postiti.
Prema narodnom verovanju Preobraženje Gospodnje je znak da se leto bliži kraju i da uskoro stiže jesen- pa dan postaje kraći. Menja se cela priroda, pa se kaže:
“Preobražava se i voda i gora“. Veruje se i da je veliki praznik poslednji dan za kupanje u rekama.
Postoji i verovanje u „preobraženje“ neba u ponoć. „Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava“. U pojedinim krajevima naše zemlje majke sa decom gledaju u zvezdano nebo ne bi li videle trenutak te velike promene, kada se treba pomoliti za zdravlje i blagostanje. Postoji i običaj koji kaže da onaj ko uoči preobraženje, treba da to sačuva za sebe.
Preobraženje Gospodnje pravoslavna crkva, svrstava u jedan od dvanaest velikih Hristovih praznika. Slavi se od VII veka. Unešen je u kalendar 1457. godine od strane Zapadne crkve u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda. Uvek je u vreme Gospojinskog posta i zato je trpeza posna. Dozvoljena je riba i vino. Na sam praznik Preobraženja se strogo posti.
Preobraženje Gospodnje je događaj opisan u Jevanđeljima Novog zaveta, tokom kojeg je Isus Hrist postao kao svetlost. Pravoslavni vernici ga slave 19. avgusta, a ove godine pada u ponedeljak. Preobraženje je posvećeno Hristovom preobraženju na gori Tavor, kada je najavljeno stradanje i slava sina božijeg. Jednoga dana, treće godine propovedi na zemlji, Isus na molitvu povede apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor.
Dok se molio, njegovo lice se izmeni i zasija kao sunce, a odeća postade sjajna i bela kao sneg, kaže Biblija. Tako se on preobrazi pred njima, čime se prvi put božanska priroda Isusova učinila vidljivom. Na ikoni Preobraženja predstavljen je Isus Hristos na gori u beloj odeći, okružen svetlošću, sa Ilijom i Mojsijem. Dok ih blagosilja iz njega se širi svetlost. Na desnom vrhu stoji Mojsije i drži tablice Zakona, na levom prorok Ilija. Ispod planine leže trojica učenika, Petar, Jakov i Jovan.
24sedam.rs
