Početkom 20. veka pojavila se ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena. Bilo je to vreme industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada.
Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila složile su se i sprovele javne demonstracije 8. marta 1857. u Njujorku, a rasterala ih je policija. Ipak, nisu odustale. Dva meseca kasnije osnovale su sindikat.
S demonstracijama su nastavile i narednih godina, naravno na isti dan: 8. mart. Jedan od takvih, koji je ostao posebno zabeležen u istoriji, je onaj iz 1908. godine, kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje platee i pravo glasa.
Dve godine kasnije održana je Prva međunarodna ženska konferencija u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale i ustanovila ‘Međunarodni dan žena’ na predlog slavne Klare Cetkin.
Uoči Prvog svetskog rata, na današnji dan 1913. godine, žene širom Evrope održale su demonstracije za mir, od kojih su one u Rusiji bile prva faza revolucije u toj zemlji. Nakon uspostave boljševičke vlasti taj dan je postao državni praznik i koristio se za obeležavanje herojstva radnica na nagovor boljševičke feministkinje Aleksandre Kolontaj.
Godina 1975. proglašena je Međunarodnom godinom žene, a Ujedinjene nacije su od tada i službeno počele da obeleežavaju Međunarodni dan žena. Mnoge današnje organizacije u svetu ga obeležavaju, a neke se od njih nastoje da se izbore za to da ovaj dan posvećen ženama postane državni praznik u zemljama u kojima to još uvek nije.
S godinama je ovaj praznik izgubio svoju ideologiju, delom zbog toga što se povezivao s komunizmom,a u mnogim državama se od 1930-ih obeležava kroz Dan majki.
Autor: nsuzivo.rs
