Istraživanje koje je sprovela profesorka psihologije Debora Saut Ričardson bazira se na 30 godina proučavanja uzoraka agresije koji objašnjavaju skrivene mehanizme koji kontrolišu ponašanje pojedinca.
Mislimo kako je naša veza dovoljno čvrsta da to izdrži- Velik deo vremena provodimo sa poznanicima ili potpunim strancima. Ispred njih se trudimo da budemo što bolje volje i ponašamo se što pristojnije. Kada dođemo kući, više nam nije do pretvaranja i ispred najbližih osoba najčešće se ponašamo potpuno hladno, jer se pored njih lakše opuštamo. To uključuje i ružnije strane našeg karaktera. Verujemo kako je naša veza s tom osobom dovoljno laka da neke stvari neće uticati na naš odnos.
Ne tolerišemo mane najbližih– Ne postoji šansa da odjednom zamrzimo mane nama bliskih osoba, već jednostavno prestajemo da blokiramo ono što nam je smetalo od početka. Što više vremena potrošimo s jednom osobom to nam je teže da tolerišemo njihove mane. Ovo se ne događa sa strancima jer s njima ne provodimo dovoljno vremena da bismo upoznali i njihove mane.
Pored nepoznatih ljudi nismo toliko sigurni- Kada se nađemo u društvu ljudi koje ne poznajemo strah nas je da se odmah ponašamo onako kako nam dolazi prirodno. Ne pokazujemo odmah puni spektar naših karakteristika i ne ulazimo u dublje razgovore. Isto ne važi za ljude koji su nam najbliži. Kada naši voljeni naprave nešto što nas iznervira u trenutku osećamo se dovoljno kompetentnima da im na to i ukažemo, a nekada ne bi trebalo.
Autor: nsuzivo.rs
