Foto: OSCG

Mnogi sportisti iz regiona zatekli su se u Ukrajini kada je ovu zemlju zahvatio rat, a jedan od njih je i odbojkaški reprezentativac Cren Gore Rajko Strugar, brat glumca Petra Strugara.

Strugar koji nastupa za ukrajinsku Rešetljiku, uspeo je da se evakuiše iz ratne zone i trenutno se sa porodicom nalazi u Budvi, odakle je ispričao svoju, može se reći, filmsku priču o begu iz Ukrajine.

Kako je priznao, ništa nije ukazivalo na početak drame iako su svi bili svesni da je situacija između Rusije i Ukrajine napeta.

– Sve je u Poltavi bilo uobičajeno, život se odvijao normalno, mi smo trenirali i igrali. Znalo se, naravno, da se nešto događa, ali pričalo se o tome sporadično, onako uz kafu:’Putin rekao ovo, Putin rekao ono…’ Ali, niko nije verovao šta sledi. Ja sam desetak dana pre početka rata bio u Crnoj Gori da produžim vizu za boravak u Ukrajini i vratio se – rekao je Rajko, brat poznatog glumca Petra Strugara, za „Vijesti“.

U klubu su nastupala tri stranca i oni su smešteni u bunker. A onda je crnogorski odbojkaš, inače brat poznatog glumca Petra Strugara, smislio plan kako da se izvuče iz ratne zone.

– Nas trojica stranaca smjestili smo se u bunker, zapravo u podrum. Tražili smo pomoć od menadžera kluba da izađemo iz zemlje, razgovarali smo s njim, ali dobili smo veoma neodređene odgovore. Ispred zgrade je bio parkiran klupski mini-bus, makar četiri-pet dana je bio tu, niko ga nije koristio. Tokom dve večeri u podrumu napravio sam plan puta, rekao sam mom saigraču Belorusu Kirilu Krsnevskom : ’Ja idem mini-busom, s tobom ili bez tebe i ne osvrćem se”. On je bio skeptičan, ali u subotu ujutro rano, kada sam se probudio, on je bio već spreman. Upalili smo vozilo i krenuli – isprilao je Strugar.

Krenuli su ka Moldaviji, ali ih je klub prijavio za krađu mini-busa, zbog čega su kasnije na jednom punktu uhvaćeni.

Foto: odbojka.me

– Znam da to što sam uradio može da se tumači i ovako i onako, ali to je bilo jedino rešenje u tom momentu, jer drugog nisam imao, osim da čekam nešto, nekoga… A, nije bilo vreme za čekanje, već za akciju. Poltava je na auto-putu koji vodi od Harkova do Kijeva, dobro se, nažalost, zna kakve se borbe vode oko tih gradova i koliko je put između njih važan. Takođe, klub ima još vozila, a ovo niko nije danima koristio… – rekao je Strugar.

Kako kaže, precizno je odredio rutu bega ali je na kraju morao da je menja.

– Imao sam spremnu rutu, ali naišli smo na prepreke – dva porušena mosta, barikade… Morali smo da idemo okolnim, seoskim putevima, čuli smo avione kako nadleću, kao i da je bilo detonacija u blizini Poltave – govori Strugar.

Kada su stigli do punkta sa polcijom oduzet im je mini-bus, a put su nastavili kada ih je posle dugog čekanja i stopiranja u kola primio jedan bračni par iz Moldavije. Ali je onda čuo da je njegov otac ušao u Ukrajinu.

– On je na dan kada je počeo rat krenuo iz Crne Gore, stigao je u Moldaviju da bi me sačekao negde. Bili smo u kontaktu, dogovorili smo gde da se nađemo, ali kada sam mu javio da sam ostao bez vozila, on je odlučio da krene ka meni. Ušao je u Ukrajinu, a ja bežim iz Ukrajine… Sreli smo se na 50-ak kilometara od granice u ukrajinskoj teritoriji, moj saigrač i ja smo promenili treće vozilo i na kraju stigli u bezbjednu zonu. Možda i u poslednji čas, jer sam čuo da je taj granični prelaz bukvalno zatrpan -ispričao je Strugar.

blic.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments