Foto: mondo.rs

Pravoslavni vernici danas započinju Božićni post, koji će trajati tačno 40 dana, koji tradicionalno počinje 28. novembra, a kojim se pripremaju za najrodosniji hrišćanski praznik, rođene Isusa Hrista, Božić.

Kako pravila nalažu, tokom posta nije dozvoljeno jesti meso, mlečne proizvode i jaja, ali uzdržanje od hrane samo je, ipak, sporedna stvar. Post je duhovno pročišćenje, priprema za svetu tajnu pričešća, savladavanje iskušenja i stremljenje ka čistoti duha i tela.

Podvig posta je kako telesni, tako i duhovniTelesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla, dok duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.

Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post ne treba koristi ako nije povezan sa duhovnim.

“Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?”, prenose reči Jovana Zlatoustog u crkvenim knjigama.

U Svetom pismu piše “ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga”, što znači da je čovek čoveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da poštujemo i pomažemo druge, a to možemo samo ako nismo besni i sebični.

Pored verskog značaja post ima pozitivne efekte na ljudski organizam, jer će se svakako desiti detoksikacija organizma u narednih 40 dana. S obzirom na to, da se u toku posta koriste isključivo namernice biljnog porekla koje sadrže mnogo proteina, vitamina i minerala, ali i celulose, post će imati veoma pozitivan efekat na telo i organizam.

Pravilo posta nalaže da se od 28. novembra do 30. decembra ponedeljkom, sredom i petkom posti na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi.

Poslednje nedelje pred Božić, od 1. do 7. januara, ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju, osim ako vernici u dogovoru sa svojim sveštenikom nisu dobili drugačije razrešenje

Način uzdržavanja od mrsne hrane u toku posta

Po strogosti, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija:

  • Potpuno uzdržavanje od svake vrste jela i pića, (prva tri dana Vaskršnjeg posta, i na Veliki Petak).
  • Suhojedenije, uzimanje suve hrane (u sirovom stanju), ili samo hleba i vode, jedanput na dan.
  • Post na vodi – uzimanje jela pripremljenih na vodi, bez upotrebe ulja za kuvanje. Poznat i kao “strogi post” pred Pričešće.
  • Post na ulju – uzimanje jela pripremljenih na ulju, dva puta dnevno. Vino je dozvoljeno.
  • Post na ribi, ovo je najblaži način posta.

Post ne samo da ima verski, tj. religijski karakter, post doprinosi očuvanju zdravlja i sprečavanju nekih oboljenja, mnoga istraživanja pokazuju da zapravo mnoge bolesti nastaju upravo kao posledica neuravnotežene ishrane. Hrana koja se koristi u toku posta slična je vegetarijanskom i mediteranskom režimu. Postom se tokom 40 dana uzdržavanja od namirnica životinjskog porekla, postiže poboljšanje i održanje zdravlja.

Višednevni postovi

Veliki, časni post (Vaskršnji post)

Petrovski post (Praznik- Sveti apostoli petar i Pavle 12. jul)

Velikogospojnski post (Praznik: Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospoina od 14. avgusta do 28. avgusta)

Božićni post – od 28. Novembra do 7. januara

Jednodnevni postovi:

Svake Srede i Petka osim trapavih sedmica

Krstovdan, uoči Bogojavljenja 18. januar

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, 11. septembar

Vozdiženje časnog krsta – Krstovdan 27. septembar

Pravila posta

Vaskršnji post

Posti se na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje i vino. Na Blagovesti (ukoliko ne padnu u Strasnu sedmicu) i Cveti, dozvoljena je riba. Dodatno razrešenje na ulje i vino je i na Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i na Mladence. Prva tri dana ovog posta (ponedeljak, utorak i sredu), do svršetka Liturgije pređeosvećenih darova, ništa se ne jede. Ko to ne može, jede hleb i tečnost (čaj ili kompot) i to tek posle večernje službe. Na Veliki četvrtak, jede se jednom dnevno i to posle svršetka Svete Liturgije. Na Veliki petak se ne jede ništa. Na Veliku subotu, po završetku Liturgije hleb i voda (suhojedenje).

Božićni post

U ovom postu, od 28. novembra do 7. januara: ponedeljkom, sredom i petkom postimo koristeći hranu spremljenu na vodi, utorkom i četvrtkom koristimo hranu spremljenu na ulju, subotom i nedeljom dozvoljena upotreba ribe.

Petrovski post

Tokom ovog posta, ponedeljak, sreda i petak su na vodi; utorak i četvrtak na ulju; i subota i nedelja upotreba ribe.

Gospojinski post

Tokom ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom posti se na vodi, subotom i nedeljom na ulju, a riba se koristi samo na Preobraženje Gospodnje.

Sreda i petak

Sreda je dan kada je Juda sa jevrejskim Sinedrionom ugovorio izdaju svog Učitelja, Gospoda Hrista, za trideset srebrenika, a petak, jer je tog dana Gospod Hristos razapet na Krstu. Zbog važnosti događaja koji su se zbili u ta dva dana, Crkva je uvela pravilo da se preko cele godine ta dva dana poste. Post je strog bez ulja.

telegraf.rs/kurir.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments