Milica Ivanišević, diplomirani inženjer hortikulture, rano je izašla iz knjiga i ušla u praktičnu materiju. Nakon završene poljoprivredne škole u Futogu, gde sada radi kao profesorka, upisala je hortikulturu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao logičan sled događaja, a paralelno sa studijama radila je u struci.
-Hortikultura je nauka koja se bavi biljkama u suštini, obuhvata i cvetnice, začinsko bilje, ukrasno šiblje, dendrologiju, lišćarima, četinarima, travnjacima, čak tu spadaju povrtarske i voćarske kulture. Sa svojim timom se bavim negom sobnih biljaka, održavanjem vrtova, bašti, balkona, okućnica, terasa, ozelenjavanjem domova i prostornih poslova. Kažu da je dokazano da rad sa zemljom, odnosno da fina prašina iz zemlje koja izlazi u toku rada, povećava lučenje serotonima, hormona sreće. Ti imaš povratnu informaciju da zbog truda i nege nešto raste i napreduje, a da samim tim doprinosiš očuvanju životne sredine. Mene to stvarno ispunjava. Svaka biljka usvakja ugljen-dioksid i oslobađa kiseonik, suprotno od čoveka. Bez biljaka ne možemo- ističe za NS Uživo Milica.
Naša sagovornica naglašava da svako zapuštanje biljaka, kao i kada čovek ne radi na sebi, dovodi do njihovog nezadovoljstva. Potrebna im je dovoljna količina svetlosti i vazduha, prihrane, kako bi napredovale. Zato je Ivanišević odlučila da našim čitaocima otkrije trikove za bolje očuvanje biljaka u proleće.
-Većina sobnih biljaka, koje prečišćuju vazduh, a koje se drže u zatvorenim prostoru su mahom poreklom iz tropskih krajeva. S početka proleća one bi trebalo da se iznesu na otvoreno. Tu treba voditi računa o poziciji na kojoj se iznose. Skoro svim biljkama odgovara južna i istočna, sem severne. Treba voditi računa da se iznose kada prođe opasnost od mrazova i kada noćna temperatura ne pada ispod 15 stepeni Celzijusovih.
Ona ističe da se ljudi ponekad uplaše da ove biljke iznesu napolju, jer ih sam naziv sobne asocira na zatvorene prostore, te da one mnogo lepše napreduju na otvorenom gde nastavljaju period vegetacije.
-Bitno je da pred početak proleća promenite supstrat, iz više razloga. Prvo time uviđate da li je saksija mala za tu biljku ili prevelika. Prevelika saksija dovodi do toga da koren ima mnogo više mesta da se razvija, a nadzemni deo pati i stagnira. Kod manjih saksija je suprotno i može doći do oštećenja korena koji udara u zid saksije. Saksija je mala kada uvidite da su korenske žile obuzele supstrat ili da li na dnu koren pravi pravilan krug. Tada je potrebno promeniti saksiju za dva prsta širu. Supstrat treba da bude kvalitetan i bitna je drenaža, oticanje suvišne vode. Ako je supstrat težak potrebno ga je pomešati sa peskom, perlitom ili staviti na dno izlupam crep, a mogu i glinene kuglice. To utiče da se voda ne zadržava- objašnjava Milica.
Ako je koren počeo da truli, treba ga odseći oštrim i dezinfikovanim makazama, kako ne bi kidale koren. Treba voditi računa i o drenažnim rupama kako bi se voda stalno cedila. Kada su biljke napolju treba im stalno brisati listove, koji vrše fotosintezu i otežava biljci dotok svetlosti.
-Fina prašina koja pada na njih im zatvara pore. One dišu kao koža. Treba ih brisati vlažnom pamučnom krpom, ali vodom koja je odstojala ili kišnicom, kako ne bi ostajali tragovi kamenca. Mesnatiji listovi, oni koji su deblji, su odlični da se obrišu unutrašnjim delom kore od banane, koji će mu dati fini sjaj i sprečiti zadržavanje prašine. Možete ostaviti pivo da odstoji, bitno je da nema mehurića, i blaznicom s tim pivom prebrisati listove. To je folijarna prihrana- daje savete profesorka.
Isto tako listove možete prebrisati mlekom i vodom. Razmutite vodu i mleko, tri na prema jedan, i takođe mekanom pamučnom krpom prebrišete listove. Tako postaju zeleniji i čvršći.
– Svaki oštećen list treba ukloniti jer je podložan bolestima. Nakon presađivanja i promene supstrata treba zaliti biljku. Kada se supstrat od dva, tri zalivanja slegne, dodati još supstrata kako bi se izjednačio, ne treba ga sabijati jer će on sam slegnuti. U toku letnjih meseci, kada je vazduh suv, moraju se orošavati. One mogu da budu napolju do pojave prvih mrazova, to bude do oktobra meseca. Pre unošenja se ne presađuju ali treba prebrisati listove i proveriti da li biljke imaju štetočine- kaže sagovornica i dodaje:
-Ako uvidite da ima mušica u supstratu blago ga posolite cimetom ili sodom bikarbonom, to ne šteti biljci. Isto je i za gljivice. Zimski period je podoban za dobijanje vaši. Da ne biste u kućnim uslovima koristili invazivne hemije, jer to isparava, napravite rastvor jedne kašičice sode bikarbone, pola kašičice deterdženta za sudove i litar vode. To se promućka i biljke se sa tim poprskaju, pa se nakon 24 časa istuširaju. Ako su velike onda se napravi rastvor od pola litre vode i tri kapi joda.
Vaši bi bilo najbolje mehanički uništavati, savetuje Milica, tako što ćete uzeti medicinski alkohol i natopljenim štapićima za uši skidati vaš po vaš. Taj postupak treba ponoviti nekoliko puta.
-Biljci je najviše potrebna voda, vazduh i sunce. Pravilo da neke biljke treba zalivati na dva dana, a neke na 20, se ne može uzeti sa sigurnošću. U nekom stanu je veoma toplo a u nekom hladnije, u nekoj saksiji je bolja drenaža u odnosu na drugu. Ako vi zalivate biljku tri puta nedeljno, u saksiji u kojoj se voda zadržava, koron truli. Najbolji način je kada je supstrat suv na dodir, onda je treba zaliti i tu nema greške. Ne treba dozvoliti da se on u potpunosti osuši. Vazduh u gradu je suvlji i treba redovno orošavati
Ivanišević naglašava da je protiv hemijske prihrane biljaka, a za najbolju smatra prihranu suvim kvascem, jer su puni oksina.
-Kada je prihranimo kvascem automatski pospešujemo njen rast, vrhovi listova se ne suše, sama biljka je jača i otpornija na bolesti. S druge strane, to je ekonomski isplatljivije, jer kesica košta 24 dinara. Ide jedan litar mlake vode, jedna kesica kvasca i kafena kašika šećera. To se dobro promeša i ostavi na nekoliko sati da se dobro rastopi. Time zalijete biljke, a proporcionalno radite. Ako imate pet biljaka onda ćete staviti pet litara vode, pet kesica i pet kašičica šećera. Tu je i prihrana od ljuski jaja i kore od banane koje se stave u litar vode i odstoje 24 časa. Tu vodu morate procediti i time zalijete biljke. Može i prihrana s ljuskama od luka, koju ćete staviti u teglu, a vode ćete naliti da prekriju luk. Takođe, ćete ostaviti 24 časa, procediti i zaliti vaše biljke. To ne ostavlja nikakve mirise u kući niti će skupljati mušice- tvrdi Milica.
Ova mlada, perpektivna profesorka, brižna majka i supruga, odlučila se i da napravi svoj Instagram profil, a njene objave imaju i preko pola miliona pregleda. Njen cilj je da probudi svest kod ljudi o potrebi gajenja biljaka, njihovoj važnosti, da nije teško gajiti biljku.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
-Neophodno je ozelenjavanje vrtova, balkona, pa makar to bilo i začinsko bilje koje kasnije možemo da koristimo, a koje je odlično za borbu protiv komaraca, pa ste opet dobro učinili za sebe. Propagiram gajenje biljaka bez veštačke prihrane, kupovine. Prirodi treba vratiti prirodu.
Ivona Karan
Za svaku pohvalu je rad,stručnost i ljubav prema struci dipl.ing Milice Ivaniŝević.Članak je izvanredan i obuhvatio je zaista sve ono ŝto s proleća treba ukrasnim biljkama i vrtu,da bi uživali u lepoti koju nam je priroda podarila.