Foto: Faithward.org

Ne plašite se da kažete „ne“ i nemojte se zbog toga osećati loše. Postavljanje granica uvek igra važnu ulogu, a u ovom periodu godine je još značajnije

Pretpraznična depresija je sastavni deo euforije u koju ljudi upadaju u periodu pre novogodišnjih i Božićnih praznika. Radost, pokloni, ukrasi, zahvalnost, nada, lepe želje za budućnost – pozitivne stvari koje su oko nas, kod velikog broja osoba mogu pokrenuti i potpuno suprotne osećaju, uz visok nivo stresa pa i depresiju.

Foto: Business Insider

Šta sve mogu da budu razlozi da se javi pretpraznična depresija

Velika očekivanja od praznika, ali i velike obaveze. Previše posla, gužve, pritisak da se pronađu i kupe savršeni pokloni, obaveza da bar tada provodimo vreme sa rođacima i prijateljima… Dodatni stres može biti i neko pretpraznično ili praznično putovanje. Kraj godine je, tu su brojne poslovne obaveze koje treba završiti da bismo išta planirali… Sa druge strane, tu su i preispitivanja o tome šta nismo uradili a mogli smo, potrošenost duha i tela u godini koja odlazi. Tmurno i hladno vreme nas više drži u zatvorenom prostoru. Konačno, tuga zbog voljenih osoba koje nisu sa nama iz različitih razloga, pre praznika i za vreme njih se logično intenzivira.

Izazovi su brojni, pa nije ni čudo što naše mentalno zdravlje može biti ozbiljno pogođeno u pretprazničnoj i prazničnoj euforiji. Evo nekoliko saveta kako da mentalno zdravlje u ovom periodu godine ipak koliko-toliko sačuvamo.

1. Pretpraznična depresija uzmiče pred redovnim režimom obaveza i ustaljenih rutina

Iako praznici ubrzavaju tempo života, potrudite se da koliko možete ostanete u svom regularnom režimu. To važi za poslovne obaveze, ali i druženje, kupovinu u terminima u kojima ste navikli da to činite, odlazak na spavanje, vežbanje. Ako imate neki terapijski režim, nikako nemojte prestajati sa primenom terapije.

„Iskakanja“ će neminovno biti, ali što manje remećenje vaše uobičajene životne rutine neće ostaviti previše vremena za lutanje po lavirintima „crnih misli“ ili preispitivanja. Umesto da posle (ne)planiranog druženja legnete u krevet, nemojte propustiti svoj termin za trening, vežbanje ili šetnju.

2. Odbijte obaveze za koje nemate fizičkih ni psihičkih kapaciteta

Ne plašite se da kažete „ne“ i nemojte se zbog toga osećati loše. Postavljanje granica uvek igra važnu ulogu, a u ovom periodu godine je to još značajnije. Mnogi će želeti da vas „ubace“ u vrtlog svojih aktivnosti ili planova, što poslovno, što u cilju zabave. Ako nemate snage za bilo šta od toga, jednostavno se izvinite i recite. I najvažnije: nemojte se zbog toga osećati loše.

Takođe, slobodno recite „ne“ stvarima za koje niste zainteresovani i za koje nemate vremena, energije ili novca. To gotovo nikada nije lako, ali je za mentalno zdravlje duhovito kao malo šta drugo.

3. Usamljenost i pretpraznična depresija idu jedna uz drugu

Pronađite neke dobre stvari iz samoće, ali nikako nemojte dozvoliti da se pretvori u usamljenost. Ako ste zaista usamljeni, ovaj osećaj može da se uveća i intenzivira tokom praznika ukoliko nemate porodicu ili prijatelje sa kojima biste proveli dane praznika. Sigurno je da će vam voljena osoba nedostati ako ste odvojeni, ili ste možda doživeli gubitak i taj neko više nije, niti će biti tu.

Ne postoji idealno a ni jednostavno rešenje za usamljenost, ali postoje neki načini na koje možete ublažiti bol. Za neke, to može biti volontiranje ili pronalaženje drugih načina da se uključe u neku zajednicu (sport, ples, planinari, putovanja u grupi…). Za druge, u odnosu na tip ličnosti, to su možda neki novi rituali koji će pomoći se da uživa u nekim aktivnostima čak i ako smo sami. Uglavnom se odnose na angažovanje kreativnih potencijala (ručni radovi, slikanje, vajanje, baštovanstvo…).

4. Radite stvari koje vas raduju i ispunjavaju

Mnogi aspekti praznika su stresni, ali mnoge praznične tradicije i aktivnosti ne moraju da čine da se osećamo loše. Spremanje hrane ne mora biti mučan ritual. Ako ne možete da postignete da spremite sve, neka vam neko pomogne, ili poručite ostatak. Ni zbog toga se nemojte osećati loše.

Ukrašavanje radnog ili kučnog prostora mnoge ljude raduje. Odlazak u crkvu ili drugi verski objekat takođe. Ako imate vremena i mogućnosti, volontirajte, donirajte igračke ili hranu za decu ili životinje. Razmišljanje o lepim uspomenama na praznike, prepričavanje događaja iz detinjstva sa braćom i sestrama ili pregledanje foto-albuma može da izazove lepe emocije. Ali, ako vas podseća na neke teške trenutke, nemojte to raditi i recite da vas uznemirava. Možda još uvek niste spremni da se sa nekim činjenicama suočite i to je potpuno u redu. Uživajte u prazničnoj muzici, idite na koncert, igrajte.

Foto: Sunday Post

5. Budite umereni u svemu

Sve radite umereno. Brinite o svom telu, ali i duhu, jer to ne ide jedno bez drugog. Lako je, posebno u vreme slava i praznika preterati sa slatkom ili slanom hranom, alkoholom i ostajanjem do kasno. U trenutku će nam se činiti da uživamo, ali to nas može učiniti iscrpljenim, razdražljivim, pa i sa osećanjem krivice dan posle. Treba pronaći ravnotežu i balans iako to ne izgleda lako. A ne izgleda jer nije, i ovakvim iskušenjima ne može da se odupre svako.

6. Držite se proverenih, pozitivnih ljudi

Budite u kontaktu sa ljudima koji vam prijaju. Mnogi ljudi osećaju obavezu da provode vreme za vreme praznika i sa negativcima ili članovima porodice i rođacima sa kojima nisu u dobrim odnosima. Ako možete, pokušajte da minimizirate vreme koje provodite sa teškim ili toksičnim ljudima i provodite ga sa onima koji ne izazivaju negativne emocije.ž

Foto: 123Dentist

7. Ne težite savršenstvu, jer ne postoji

Praznici su ispunjeni očekivanjima. Svakako bi bilo lepo kada bismo mogli da učinimo da i praznici i sve drugo prođe savršeno, ali obično su to želje koje stoje na nerealnim očekivanjima.

Kada očekujemo savršenstvo od sebe i drugih, sigurno ćemo biti razočarani. Umesto toga, možemo da postavimo realnija očekivanja i podignemo nivo empatije bilo da mi nismo nešto učinili kako treba, ili su se u toj poziciji našli drugi ljudi. U redu je imati planove, želje i očekivanja. Ali, život ponekad ide pravcima koji su daleko od naših savršenih planova. I u takvim situacijama moramo da idemo dalje bez mnogo osvrtanja za onim što je bilo.

8. Sreća je u malim stvarima, budimo zahvalni

Cenite male stvari. Često ono što je dobro uzimamo „zdravo za gotovo“ i patimo za onim što nemamo. Svakodnevno izražavanje zahvalnosti za ono što imamo je jedan od odličnih načina da ostanemo mentalno i fizički zdravi, podignemo svoje samopouzdanje i svesnost o tome ko smo i šta smo. Psiholozi kažu da je to jednostavno uraditi: pomislimo na neke tri stvari na kojima smo zahvalni i to glasno izgovorimo svakog dana, neposredno pre spavanja ili ujutru.

eklinika.telegraf
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments