Nešto više prolećne temperature i bujanje vegetacije glavni su faktori koji doprinose aktivaciji krpelja.
Nešto više prolećne temperature i bujanje vegetacije glavni su faktori koji doprinose aktivaciji krpelja.
Seozona najezde krpelja je u svom punom jeku. S obzirom da ovi naizgled bezopasni insekti imaju sposobnost da prenose ozbiljne zarazne bolesti, kućni lekar Marija Marković donosi vam najproduktivnije oblike prevencije i načine lečenja.
Kako za Dnevnik ističe doktorka Marković, kasno proleće i leto je period kada pacijenti najviše dolaze zbog ujeda krpelja. Upravo zato što se više izlazi, ide na izlete u prirodu, ovo je period godine kada se najviše dolazi kod lekara zbog krpelja. Ovi insekti najčešće napadaju najizloženije delove tela glavu, ruke i noge, a najviše ih ima po šumama, visokom rastinju, na mestima gde je visoka trava, te bi njih trebalo zaobilaziti.
– Ako je krpelj zaražen, onda je opasan za ljude, jer može da prenese različita oboljenja. Lajamska bolest je najpoznatija i najproblematičnija od svih. Da li ćemo dobiti Lajamsku bolest ili nećemo, zavisi od toga kada ćemo vremenski izvući krpelja. Važan je vremenski okvir i da li je krpelj zaražen ili nije. Ako krpelj nije zaražen, kada se izvuče nema nikakvih posledica, ali čak i kada je zaražen, ako se izvuče u prvih 24 do 48 časova od uboda, mala je šansa da se pacijent zarazi. Zato se i kaže, čim se primeti krpelj, odmah se odlazi kod lekara, jer što se on pre izvuče, manja je verovatnoća da će se ljudi zaraziti – ispričala je doktorka.
Ukoliko nađete krpelja na telu odmah se obratite lekaru
Iako praksa potvrđuje da se ljudi prilikom dodira sa krpeljima prvo uzdaju u narodnu medicinu i sami pokušavaju da ga izvade iz kože, doktorka preporučuje momentalno javljanje lekaru.
– Ne preporučuje se da se krpelj vadi u kućnim uslovima. Čim se on primeti, najbolje je odmah otići kod lekara. U slučaju da ljudi nisu blizu lekara, onda mogu da pokušaju da ga izvuku sami, ali to nije opšta preporuka.
Evo kako pravilno izvaditi krpelja
– Ukoliko sami vadite krpelja, potrebno je da imate što tanju pincetu. Neophodno je krpelja uhvatiti što bliže koži, nikako ne uvrtati ili okretati. Dakle, pincetu prislonite što bliže koži, obuhvatiti ga skroz, jednim pokretom ka gore ga povući i izvući napolje. Pre same radnje se ne koristi alkohol, aceton, lakovi za umrtvljivanje krpelja, jer samo mogu naškoditi. U slučaju korišćenja, postoji mogućnost da krpelj povrati svoj sadržaj i ako je zaražen borelijom, da je tako prenese ljudima – pojasnila je dr Marković.
Lajmska bolest – bolest koju prenose krpelji
Lajmska bolest je bolest koja se prenosi ujedom krpelja. Zaraženi krpelj je prenosnik Lajmske bolesti, a izazivač je bakterija Borrelia Burgdorferi.Ovo je sistemsko oboljenje, što znači da je ugrožen ceo organizam, posebno koža, nervni sistem, zglobovi i srce.
– Lajamska bolest prolazi kroz nekoliko stadijuma. Ono što je najkarakterističnije za nju je migratorni ritem, prstenasto crvenilo koje se javlja na koži. Kasnije se javljaju simptomi prehlade, temperatura, bolovi u mišićima, zglobovima, opšta slabost, malaksalost. Ako se ignorišu ti simptomi, kasnije se javljaju tegobe od strane centralnog nervnog sistema – može se dobiti artritis ili ensefalitis – objašnjava doktorka.
Transfer krpelja sa životinje na čoveka
Omiljeni način života ovog insekta je da se zakači za bilo koje stvorenje u prolazu kao što je jelen, jež, pas, lisica ili čovek. Doktorka ističe da je prenos krpelja sa životinje na čoveka redak, ali ipak moguć.
– Krpelj se retko prenosi sa životinje na čoveka, ali postoje i ti slučajevi. Razlog je taj što se on ne kači odmah za kožu, već prvo šeta po telu, dok ne nađe pravo mesto. Ako u tom momentu čovek bude blizu ljubimca, ako se životinja pomazi, može da se desi transfer, da krpelj pređe sa životinje na čoveka – ispričala je dokorka.
dnevnik.rs
