Foto: Dunjalučar

Poželeo je da bude Novosađanin, pesnik, opismenjivač, čovek, a za svog života sve je to uspeo. Sada ljudi za njega kažu da nisu poznavali harizmatičnijeg čoveka i da je već ušao u legendu. Od glasova “da-da-da-da-da” nastala je pesma “Glavo luda”, “Ti si mi bila naj naj”, “Pristao sam biću sve što hoće”, koje obeležavaju mladost mnogih generacija i napisane su rukom Duška Trifunovića.

“ŠTA VREDI PČELI ŠTO U MEDU SPAVA, KAD SU JOJ SLATKA ČULA ODUZETA”, Duško Trifunović

Danas obeležavamo 15 godina bez Duška Trifunovića, “filozofa bez škole” i jedinog pesnika čije pesme imaju intimnu poruku.

Duško Trifunović došao je u Novi Sad 1992. godine, po izbijanju rata u bivšoj Jugoslaviji, a Bogomir Mijatović Bogica, nekadašnji novinar, voditelj i publicista, istakao je za NS Uživo da je Trifunović bio veći poznavalac Novog Sada nego rođeni Novosađani i da je tako zadužio grad koji je voleo.

-Duško je bio urednik na televiziji i svojoj ekipi je govorio jednu genijalnu rečenicu- “Slušaj mene, a radi po svome”– poštujte me kao urednika, jer sam ja odgovoran za ono što napišete, a po svome radite ideje koje imate. To je samo jedna od mudrih stvari koje je govorio- rekao je Mijatović za NS Uživo.

“NI MANJE ŠTETE, NI VEĆE GALAME”, Duško Trifunović

-Bio je jako mudar, a imao je jako malo škole, bio je mašinbravar. Za ono što je on imao u svojoj glavi ne postoji hard disk na svetu koji može to da podrži. On je književnost znao, filozofiju. Čoveka sa takvom memorijom i znanjem nikada više nisam upoznao- istakao je Mijatović.

Bogomir je i sa članovima Bijelog dugmeta više puta razgovarao o Trifunovićevim pesmama, a Bregović je mudro znao da izabere najlepše. Tako su “Ima neka tajna veza”, “Pristao sam biću sve što hoće”, “Šta bi dao da si na mom mestu” postale himne mnogih ljudi, a Duška su proslavile kao pesnika rokenrola.

-Duško je imao najveću auru koju sam osetio. On je bio čovek iz naroda, koji je voleo ljude, o njima je pisao, pevao. Voleo je da ide na pijacu, samo da bi pričao sa ljudima koji tamo prodaju. Nikada ni o kome, čak ni o onima koji su ga čerečili po medijima, nije rekao jednu ružnu reč. Eto takav je bio Duško- seća se Mijatović.

Preminuo je 28. januara 2006. godine, a njegova želja je bila da bude sahranjen u Sremskim Karlovcima.

Autor: Ivona Karan

 

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments