Tribina “Ante Godina – teror ustaške emigracije pre Drugog svetskog rata“ biće održana danas, 31. januara u 19 časova u klubu “Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada.
Autor i predavač je msr Ognjen Karanović, istoričar.
Početkom 1934. godine u okolini Skoplja radila je prava mala fabrika koja je prerađivala sirovi opijum, koji je stizao preko tajnog prelaza na grčko-jugoslovenskoj granici. Iz Skoplja je prečišćeni morfijum prebacivan dalje, ka lukama na Jadranu, u ogromnim količinama, koje su bile basnoslovne vrednosti. Nabrajajući imena vođa švercerskog klana, načelnik odeljenja za drogu spomenuo je Antu Godinu. Na spomen ovog imena, Milićević se trgao. U njegovom registru najvažnijih ljudi u Glavnom ustaškom stanu, neposrednih Pavelićevih saradnika, bio je Ante Godina. Za njega je znao da je rođen 1899. godine u Istri, da mu je otac bio Slovenac, a majka Hrvatica, da je 1912. otišao za Ameriku, da je sa ustašama počeo da sarađuje još u Americi. U Italiju je stigao 1931. godine i vrlo brzo postao ustaški funkcioner u logorima. U trenutku je shvatio da je “njegov Godina“ stajao na drugom kraju ove krijumčarske arterije. Uspeva da zaustavi akciju Vrhovne policijske uprave. Na saslušanju uhapšenog vlasnika fabrike za preradu sirovog opijuma u Skoplju izvlači njegovo priznanje da ta ogromna količina morfijuma, koja je bila veća nego što je tada cela Evropa mogla da konzumira, zapravo odlazi u Čikago.
Morfijum je prihvatan na dva punkta blizu jugoslovenske granice u Italiji, a šef tih “račvi“ bio je Ante Godina, koji je s vremenom postao treći čovek Glavnog ustaškog stana, odmah posle Pavelića i Eugena Dida Kvaternika. U razgovoru u četiri oka, Vladeta Milićević od šefa skopske fabrike za preradu sirovog opijama saznaje da je Ante Godina delegat ganga Al Kaponea, koji je poslat iz Amerike u Evropu da drži krijumčarski kanal preko Kraljevine Jugoslavije. Kapone i Godina bili su vrlo bliski, jer su im majke bile iz Rijeke, i to je Antu preporučilo da bude u najužem krugu telohranitelja Bigboja. Pre hapšenja u oktobru 1931, Kapone shvata da se bliži kraj zabrane slobodne prodaje alkoholnih pića i čitavu svoju gangstersku organizaciju orijentiše na kocku, prostituciju i drogu. Zato šalje nekoliko poverenika svoga ganga u Evropu i Aziju. Šef skopskog punkta šverca droge, posle obećanja da će biti zaštićen od osvete čikaškog podzemlja, odaje jugoslovenskom obaveštajcu šifru za susret sa Godinom.
U leto 1932. godine, u separe najluksuznijeg bečkog hotela “Zaher“ ulazi sinjore Godina. Nosi prugasto odelo sa prslukom, prugastu košulju i jednobojnu leptir-mašnu, i “kolt“ ispod pazuha. Šef jugoslovenske kontrašpijunaže odmah otvara karte i daje mu spisak njegovih švercera i zaliha droge koje su “zamrznute“ u tajnim magacinima na jugoslovenskoj teritoriji. Godina je bio lojalan saradnik, obaveštavao je o gotovo svim planiranim akcijama protiv Jugoslavije. Sredinom septembra 1934. javio je i da se sprema atentat na kralja Aleksandra. Na sam dan atentata u Marselju, odnosno osam sati pre ubistva Aleksandra Karađorđevića, uputio je Milićeviću u Pariz otvoreni telegram sa imenima atentatora. U Pavelićevoj državi Ante Godina je postao šef tajne policije i brinuo o bezbednosti svog poglavnika. O njegovoj sudbini posle rata postoje dve verzije: prva – da je završio u Argentini, gde je radio za policiju u Buenos Ajresu, i druga, da se sklonio kod svog gangsterskog prijatelja u Čikagu.
Prema mišljenju Milićevića, ova druga verzija je verovatnija.
Tribina “Crna Gora 1918. godine – okupacija ili ujedinjenje“ biće održana danas, 31. januara u 18 časova u klubu “Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada.
Autor i predavač je msr Srđan Graovac, istoričar.
Na predstojećoj tribini govoriće se o tome koje su istorijske okolnosti i uslovi generisali današnju percepciju značaja ovog važnog istorijskog događaja, te da li se isti danas može posmatrati u analizama egzistencije i strukture nacionalnog identiteta većinskog naroda u Crnoj Gori. Govoriti o nacionalnom identitetu Crnogoraca danas nije nimalo lako. Crna Gora je u svojoj istoriji nazivana srpskom Spartom, Pijemontom srpskog naroda, srpske krune dragim kamenjem, buktinjom srpske slobode… kako su je nazivali najumniji i najviđeniji Srbi, poput Laze Lazarevića, Alekse Šantića, Sime Matavulja, Branka Radičevića i dr..
Autor: nsuzivo.rs/kcns
