Povodom XXV Maškarade Muzeja Vojvodine, Odeljenje za pedagoški rad i odnose s javnošću u okviru ciklusa radionica na temu “Maske i mašakarade” organizuje igraonicu “Crta, crta, crtica, gotova je maskica” namenjenu deci uzrasta 5 – 10 godina.
Igraonica će biti održana u nedelju, 2. februara 2020. godine u 11 sati, Dunavska 35.
Deca će imati priliku da čuju priče o tradiciji Belih poklada. U kreativnom delu deca će praviti maske.
Igraonicu vodi Vladimira Stanisavljević, muzejski pedagog.
Poklade su narodni praznik Slovena. Njagovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja velikog posta uoči uskrsa.
Poklade se obično smatraju za vreme neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval.
Poklade su zadnji dan pred početak svakog od četiri velika posta.A cela sedmica pred poklade se zove bela ili trapava nedelja.
Proslave poklada su posebno značajne za narode katoličke tradicije: Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji. Direktno ili indirektno, proslave u vreme poklada su postale običaj i u protestantskim zemljama.
Pokladni utorak je u Francuskoj i zemljama gde se zadržao francuski uticaj poznat kao “Masni utorak“ (Mardi Gras). U anglosaksonskim zemljama ovaj dan se zove “Dan palačinki“ (Pancake day), verovatno zato što su se tada sva preostala jaja trošila na palačinke uoči početka posta. U Hrvatskoj, poklade se nazivaju i “mesopust“. Poklade se u Rusiji obeležavaju praznikom Maslenica. Većina pokladnih tradicija uključuje ceremnoijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.
Autor: nsuzivo.rs
