Svi se kunemo u ćirilicu, a pišemo latinicu, reći će vam svaki lingvista kada ga pitate o odnosu građana Srbije prema zvaničnom pismu. Osim u državnim dokumentima i retkim pisanim medijima, poput našeg, ćirilicu možete videti samo na modernim natpisima kafića, i to više kao štos, nego kao istinsko nastojanje da se očuva naše nacionalno pismo.
Dobro, tu su i grafiti, najčešće napisanim čuvenim fontom Miroslavljevo jevanđelje, što je, za pažljivije oko koje čita ove redove, posebno zabavno.
I zaista, sve padne u vodu onog trenutka kad otvorite meni, tačnije, jelovnik.
Srpska ćirilica je autentično, a ne arhaično pismo, čulo se na nedavnoj konferenciji “Značaj očuvanja ćirilice u digitalnoj eri” koju je u Domu vojske u Beogradu organizovalo Udruženje građana Amikus i European Communication Center, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete. E sad, kako autentično osavremeniti, pitaju se i inženjeri, lingvisti, umetnici i mediji.
– Već više od 10 godina .srb domen je na internetu, ali moram reći da nas nema mnogo pod ćirilicom: registrovano je tek oko 3.000 sajtova s ovim domenom – otkrio je Predrag Milićević, predstavnik Registra nacionalnih internet domena Srbije, poručivši da je .srb domen drugi ćirilični domen u svetu, registrovan 2011. godine, odmah posle ruskog.
Font „Miroslavljevo jevanđelje” delo ruku Stjepana Filekija
Gotovo da nema Srbina koji nije probao da piše koristeći font Miroslavljevo jevanđelje. O samom Jevanđelju, koje se čuva u posebnoj komori u Narodnom muzeju u Beogradu, znamo gotovo sve. O fontu, gotovo ništa. Prvu „rekonstrukciju” Miroslavljevog pisma uradio je Pantelija Stojićević, 1921. godine, litograf koji je radio u Državnoj štampariji. Zapravo, to tipografsko pismo osim naziva, nema nikakve druge sličnosti s originalnim pismom Miroslavljevog jevanđelja. Postoji i latinična verzija ovog pisma, što je veoma zanimljivo, s obzirom na to da je mnogo češći slučaj da se od latiničnih formi prave ćirilične, napisao je Vedran Eraković. Onaj pravi font, koji svi poznajemo i često koristimo u svečanim prilikama, uradio je dr Stjepan Fileki, profesor na predmetu Pismo Odseka primenjene grafike FPU. Tipografsko pismo Miroslavljevo jevanđelje je veoma elegantno i svečano, uostalom, kao i originalno pismo, a pored slova Vukove azbuke, profesor Fileki napravio je i dodatne interpunkcijske znake, pa i slova crkvenoslovenske ćirilice, što omogućuje slaganje starih tekstova, iz vremena kada su ta slova bila u upotrebi.
Ćirilica je komplikovana za pisanje, tvrde korisnici. Nije, odgovara Gugl i preporučuje da na veb stranice, ako već pišete ćirilicom, stavite i ćirilične linkove. Zašto? Zato što se sve više pretraga obavlja glasom, pa je zato bitno da vam na sajtu piše “koža”, a ne “koza”, “šišanje”, a ne “sisanje”, na primer.
Kako se čuva ta naša, srpska ćirilica, pošto pored nje, ima još najmanje deset vrsta, među kojima su bugarska, ruska, ukrajinska, makedonska..? Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti godinama rade na kreiranju ćiriličnih fontova, još od vremena kad raspored slova nije bio unifikovan. Do sada su, što kroz projekte, što kroz naučne radove i disertacije, iznedrili nekoliko stotina ćiriličkih fontova. I svi ovi fontovi besplatno se mogu preuzeti na sajtu Tipometar.
A mediji?
– Upotreba ćirilice u velikoj je disproporciji u odnosu na činjenicu da je to naše matično pismo. Činjenica je da je velika razlika u onome što svaki dan čitamo i u onome što su nas učili – navodi Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije i osnivač portala Ćirilovanje, ističući da školovanje počnemo na ćirilici, a odraslo doba provedemo čitajući mahom latinične tekstove.
Kada se tome doda da većinu sadržaja čitamo na srpskom jeziku, postavlja se pitanje zašto zaista nema više ćirilice u javnom diskursu. Stoga je u okviru UNS-a osnovan pomenuti portal Ćirilovanje, koji nastoji da promoviše medijima prednosti upotrebe ćirilice. I ne samo to: u okviru ovog sajta pokrenut je projekat „Pišite kao znameniti Srbi“. U okviru ovog projekta digitalizovani su rukopisi Ive Andrića, Isidore Sekulić, Laze Kostića i patrijarha Pavla i od svakog od njih napravljeni posebni fontovi. Tako, ako preuzmete ove fontove, možete pisati njihovim rukopisima. A tu je i elektronski rukopis Nikole Tesle – na oba pisma.
– Imamo u planu još fontova zasnovanih na rukopisima znamenitih ljudi, ali imamo problema s nekim autorskim pravima – otkriva Brajović. – Sve je svakako u zamahu i možete očekivati još digitalizovanih rukopisa znamenitih ljudi, posebnih svedočanstava o značaju ćirilice i činjenici da je ona bila široko korišćena, mnogo češće nego što mislimo.
dnevnik.rs
