Negujući nematerijalnu kulturnu baštinu Muzej Vojvodine tradicionalno organizuje Maškaradu maskiranu povorku u gradu.
U okviru ove manifestacije u četvrtak, 20. februara 2020. godine, u 16 časova u Dunavskoj 35, biće održana muzejsku kreativna radionica za penzionere pod nazivom “Bele poklade – običaji i verovanja”.
U okviru radionice polaznici će upoznati tradicicionalne narodne običaje povodom Belih poklada, a u kreativnom delu će kreirati maske.
Radionicu vode Vldimira Stanisavljević, muzejski pedagog.
Poslednji dan pred početak posta naziva se pokladama. Najviše običaja kod pravoslavnih vezano je za Bele (Velike, Uskršnje) poklade, koje padaju uoči Uskršnjeg posta, najdužeg i najstrožeg posta u godini. Ovi običaji su se vršili tokom čitave nedelje koja je prethodila tom postu (Bela nedelja), a Bele poklade (u nedelju) su njen vrhunac. Trpeza je bila bogata belim mrsom jer je sledio višenedeljni period uzdržavanja, odnosno posta. Otuda i naziv Bele poklade.
Posebno mesto u tim običajima imali su maskirani ophodi. Prerušavanje uoči uskršnjeg posta je bilo poznato kod većine etničkih zajednica u Vojvodini. U nekim mestima se i dalje održava, dok je u nekim zaboravljeno. Vreme njihovog održavanja je zavisno od crkvenog kalendara: tako su pravoslavni proslavljali celu Belu nedelju, sa Belim pokladama kao vrhuncem, dok je kod katolika to bilo najčešće u nedelju, ponedeljak i utorak, pred Pepeljavu sredu.
Maska je rasprostranjen rekvizit u narodnim obredima, naročito u zimskom ciklusu i početkom proleća, a verovalo se da se pomoću nje maskirani oslobađa svoje ličnosti i dobije magijsku moć u doba kada sunce treba da pobedi surovu zimu.
Tradicionalno, maškare ili fašange su išle kroz naselje kao maskirane povorke, kao organizovane grupe, najčešće kao svadbena povorka, pogreb ili kao grupe različitih maski. Najčešće su išle uz pratnju muzike ili su same maškare svirale neke od instrumenata i pevale. Pored ovoga, pravile su i veliku buku, zvonile zvonima, klepetušama, čegrtaljkama. Česta je bila promena polova – muškarci oblače žensku odeću i obrnuto. Tada se po pravilu preuveličavaju odlike ženstvenosti i predstavlja trudnoća. Tradicionalno maskiranje je podrazumevalo i maskiranje u životinje. Maskirani su se ponašali razuzdano, skakali su i izvodili razne šale. Povorka je ulazila u svaku kuću gde su ih častili pićem i kolačima i darivali, najčešće jajima.
U svetu su neki od ovih maskiranih ophoda poznatiji pod nazivom karnevali. Karnevali su negde postali poznate turističke atrakcije npr u Veneciji, u Rio de Žaneiru, Dizeldorfu…
Nakon bučnog i veselog vremena karnevala, mesopusta i Bele nedelje, dolazi vreme smirenja, post, ili kod katolika doba Korizme.
Autor: nsuzivo.rs
Autor: nsuzivo.rs
