Čuvena pevačica narodne muzike Vida Pavlović odrasla je u Futogu, odakle se otisnula u estradne vode i pokorila Jugoslaviju. Vida Pavlović je bila jedna od najvećih zvezda estrade, uz čije pesme i danas mladi tuguju po kafanama.
Nema veselja na kom se ne pavaju Vidine pesme, a mnoge kandidatkinje u prestižnim rijaliti pevačkim takmičenjima u Srbiji i regionu, prezentovale su svoje glasovne mogućnosti pevajući upravo Vidine hitove, nekadašnjim voditeljem na više radio stanica. Jovan Milkov je poznat po ulogama u Folirantima, Genijalcima, Akademcima, a od slušalaca je dobio nadimak Joca Feniks. Proslavio se na talsima Antene, Planete, Futoga, Bosa, King radija.
– Vida je znala da izazove suze kod slušalaca, kod nje na jednom koncertu, gde je bilo 1.500 ljudi, svi su plakali. Ona peva, a oni plaču. Samo možete da zamislite koja je to emocija, i koji to pevač danas to može da izazove. Ona je svaku pesmu doživljavala i proživljavala u sebi. I unosila emocije – kaže Milkov.
NEPREŽALJENO DETINJSTVO
On kaže da današnji pevači, niti pevačice nemaju kapacitet ranijih estradnihi zezda, niti mogu da dostignu emotivni i umetnički nivo interpretacije kakav je imala Vida.
– Ovo danas što pevaju pevači, nauče tekst napamet i otpevaju pesmu. Ne razmišlja o tom tekstu, da prenese bilo kakvu emociju. Mama Vida, mi je tako zovemo, preživljavala je svaku pesmu – kaže Joca Feniks.
On dodaje da Futožanka zlatnog glasa nažalost nije mogla da ima dece, i to je videla kao svoj najveći hendikep. Zbog toga je i propadala, i zbog toga nije uspela u tom svetu koliko bi mogla da uspe, koliko danas uspevaju pevači. Odala se alkoholu, i onda je već prestajala da peva. Zbog zdravlja je morala da prestane da pije.
– Jednom prilikom sam bio kod nje kući na njenoj slavi, svirali smo tamo, ona me pogleda i kaze ’A što volem ovog basistu! Volim ja svu ovu decu, ali mi je basista nesto posebno, zato što sam ja iz Futoga“, a ona je večito patila za Futogom. Otišla je iz Futoga kao mala i nikad se više nije vratila. Preminula je 2005. godine, s nepunih 60 godina – kaže Milkov.
BELI HLEB SAMO KOD UJAKA
Radijski voditelj i svirac Milkov, seća se da su je svi Romi koji su se bavili muzkom zvali kraljicom romske pesme, jer ona to stvarno jeste bila. I da o detinjstvu nikad nije pričala.
– Nije želela da se priča o tome. Ona je bila takva osoba, nikoga nije krivila, ni na koga se nije ljutila, nije želela da se svađa ni sa kim. Ružne stvari je zaboravljala, i nosila u sebi. I kroz pesmu je sve to pokazivala – kaže Feniks.
Vidin otac, Pera, bio je poljoprivrednik, seća se Milkov, a njena majka Kaća ju je terala da ide sa njom na pijacu, da prodaje robu, a to nije volela.
– Morala je da ustaje u 3-4 ujutru. A ujak Cagara, bio je poznati muzičar u Futogu. Moj deda mi je jednom prilikom ispričao, kada meštani nisu imali hleba da jedu, Cagara je jeo beli hleb. To je u to vreme bio pojam, imati beli hleb na stolu. Vidu je ujak odveo u kafanu, da peva. Sa njim je počela da peva, a prvi nastup joj je bio u kafani, Futožanima poznata po nazivu „kod Migala“ – kaže naš sagovornik.
NS uživo obišao je lokaciju na kojoj se nalazila kafana “Kod Migala” u kojoj je Vida počela svoju karijeru, ali kafane više nema. Na njenom mestu izgrađena je nova kuća.
ČUDO U SARAJEVU
Milkov objašnjava da je u tom periodu srela muzičara Aleksandra Pavlovića, za kojeg se udala sa 15 godina i zadržala je to prezime, jer sa tim prezimenom prvi put pojavljuje u medijima, na radiju Sarajevo.
Kada je imala 23- 24 godine, postala je pevačka zvezda. Slušali su je Zehra Deović, tada pojam pevača, Safet Isović, Meho Puzić, kao i Toma Zdravković. A komentari koji su joj upućivali su uglavnom glasili ,,Mala Vida je čudo!”. I oni su je ustvari zvali da dodje da peva na Radio Sarajevo. Tada snima neke pesme, trajne snimke koje i dan danas postoje u Radiju Sarajevo u fonoteci, takođe trajni snimci postoje i u Radio Beogradu.
– Njeni su pristali su da se ona uda za njega, tako što je ona prvo pobegla, pokupila stvari i otišla za Sarajevo. Živela je sa tim Pavlovićem 15 godina, on je takođe bio muzičar. Na kraju se razvela od njega.
U jednom od poslednjih intervjua za sarajevske “Dane” Vida kaže:
– Ovde sam živela 15 godina, od ’61. do ’75., i odavde je postala ona Vida koju vi znate. Sa Ismetom Alajbegovicem Serbom sam snimila prvu plocu, “Gledala sam sa prozora”. To je ono, sto se kaze, moja licna karta.
Ploča singlica, “Gleadala sam sa prozora” prodata je u 500.000 primeraka. Onda se Vida razvela i otišla u Beograd.
NOVA UDAJA, NOVA PATNJA
U Beograd je došla sa dve kofera lične garderobe. Nastavlja da peva po kafanama i nakon nekog vremena upoznaje Stevicu Jovanovića, violinistu. Sagradila je kuću, otvorila kafanu „Novi Romani Tar“, a što bi na romskom značilo „Nova ciganska zora“. Dala je ovaj naziv jer je „Stara ciganska zora“ bila popularna kafana u Beogradu, koja je srušena. Tu su se okupljali svi muzičari – kaže Jovan.
Međutim, zbog nesuglasica sa tadašnjim mužem Stevicom, ona zatvara kafanu, jer Stevici nije nikad bilo dosta para. On joj je pogađao poslove, ali i uzimao honorare i ponašao se grubo prema njoj. Bilo je tu i batina, tukao ju je. Kao i prehodni muž. I ona je morala da ide u kafanu da peva. Namučila se stvarno u svom životu. Iako svi misle – ti pevaš ti si uvek u veselom društvu, tebi je lepo, zaradjuješ od toga, ali to jako težak hleb – kaže Joca Feniks.
Vida nije imala dobrog menadžera. Ali popularnost joj i nije bila cilj. Pevanje je bio posao od kog je živela i zarađivala.
– Njoj nije bio cilj da bude zvezda, bila je sasvim skromna žena, nije patila od materijalnih stvari, niti je insistirala to da dobije, trudila se samo da ima za život, da ne mora nesto drugo da radi, kad ovo voli da radi i ovo zna da radi. Trudila se da sestrinu decu izvede na pravi put, da ih školuje, da im ugađa, da im omogući normalan život – kaže Milkov.
Većinu pesama snimila je na srpskom. Postoji priča da je ona bila jedna od retkih pevačica, koja je mogla da otpeva sve.
– Bila je cenjena, poštovana i niko nije imao ružnu reč da kaže za nju. U Futogu je imala rodbine, koji su se isto bavili muzikom, ali i prodajom robe na pijacama. Sin njene sestre bio je isto muzičar. Ali pratio je savremene muzičke tokove, da se sa malo rada zaradi mnogo para. A Vida nikada nije bila takva – kaže Joca Feniks.
Kada je imala 23- 24 godine, postala je pevačka zvezda. Slušali su je Zehra Deović, tada pojam pevača, Safet Isović, Meho Puzić , kao i Toma Zdravković
PATNJA I BOL
Priča i kako je jednom s televizijom snimo konert Ane Bekute, na kom se Vida pojavila kao gošća.
– Izašla je Vida na binu. Otpeva tri pesme, naravno publika je tržila još, i Vida je pevala četrdeset minuta. Posle je Ana izašla i rekla „E, sad ja treba da nastavim. Ja sada treba da se pokažem i dokažem“
Sve pesme koje je pevala kao da su pisane na osnovu njene biografije.
– Kad peva „Plačem evo već tri dana“, ona je stvarno plakala. Istinita je i pesma „ Samo što me kamen nije mleo“. Obe pesme su kasnije pevači prepevavali, ali niko nije otpevao kao ona. To su dva naslova koja opisuju, njen život, muku, i ona je to preživela. Takođe su tu pesme, „ Gledala sam sa prozora“ , „Svadben venac“. Pred kraj karijere, snimila je pesme „Legenda“, „Ostala je pesma moja“ . Pesma „Romano Ilo“ , što znači romska duša, kao i „Samo što me kamen nije mleo“ najbolje opisuju Vidu, i njen život.
Z. T.
