Bolest afričke kuge svinja potvrđena u 1.218 gazdinstava u Srbiji, zabeleženi slučajevi i u Južnobačkom okrugu

Reč je o Pčinjskom, Borskom, Zaječarskom, Braničevskom, Šumadijskom, Pomoravskom, Podunavskom, Moravičkom, Južnobanatskom, Srednjebanatskom, Sremskom, Južnobačkom i Gradu Beogradu.

“Slučaj oboljenja od virusa afričke kuge utvrđen je kod 1.621 domaće svinje, od čega je uginulo 958 svinja i do danas je eutanazirano 19.567 svinja sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom”, rekao je Petrović na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Naveo je da je od početka godine do danas, bolest potvrđena kod 350 divljih svinja na teritoriji 25 opština.

“Veterinarska služba Srbije, do danas, od početka godine je izvršila 317.349 aktivnih nadzora i ukupno je ispitano 31.212 uzoraka na afričku kugu svinja u cilju dijagnostike i preduzimanja adekvatnih mera”, rekao je Petrović.

On je objasnio da je reč o opasnoj bolesti za svinjarstvo i zdravstveno stanje svinja, da je ishod zaražavanja uvek fatalan i da kod ove bolesti nema ni vakcine ni terapije.

“Kada je reč o okruženju na današnji dan u Hrvatskoj, BiH i Republici Srpskoj situacija je veoma nepovoljna. Moram da kažem da je u Republici Srpskoj u poslednjih mesec i po izvršena eutanazija većeg broja svinja nego kod nas u poslednjih sedam meseci. Oni su eutanazirali preko 20.000 svinja”, upozorio je Petrović.

U Hrvatskoj je, sa podacima na današnji dan, navodi Petrović, izvršena eutanazija između 10.000 i 15.000 svinja, sa tendencijom da se taj broj poveća.

“U ukupnom broju od 1.218 gazdinstava, reč je o manjim gazdinstvima, nije reč o većim sistemima imali smo samo jedan ispad u većem sistemu, i tu je izvršena eutanazija 10.000 grla. To znači da smo u sitnim gazdinstvima do deset grla svinja izvršili eutanaziju 5.726 svinja”, rekao je Petrović.

Najveći problem u Srbiji kada je reč o AFK jesu biosigurnosne mere, rekao je Petrović, i naglasio da je na prethodnoj sednici rekao da je 95,66 odsto gazdinstava na niskim biosigurnosnim merama.

“To su gazdinstva koja su otvorila vrata virusu. Ono što je otežavajuće je i to da imamo cirkulaciju virusa i u naseljenom mestu i po mesec dana pre dijagnostike bolesti. Neko se javi da ima problem, i dijagnostikujemo bolest, a zbog inkubacije utvrdimo da je bolest već mesec dana na tom prostoru”, rekao je Petrović.

U narednom periodu, dodaje, mora se raditi dosta na poboljšanju biosigurnosnih uslova na farmama.

Petrović je naglasio da se u periodu pre izbijanja epidemije, pre svega veterinarska služba, unazad tri godine vrši aktivni i pasivni nadzor, obilaze se kvartalno sva gazdinstva ali vrši i edukacija vlasnika gazdinstava u cilju poboljšanja sigurnosti na samim gazdinstvima.

“Što se tiče uklanjanja leševa nakon izvršene eutanazije, sva uginula grla neškodljivo se uklanjaju od strane operatora koji su ovlašćeni. Pored toga sve lokalne samouprave su dostavile podatke o koordinatama jama grobnica koje su bezbedne i odobrene od veterinarske i ekološke inspekcije”, kazao je Petrović.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na sednici odbora naglasili su da će država finansijski pomoći svim vlasnicima gazdinstava i nadoknaditi nastalu štetu i apelovali da slučajeve prijave.

“Nema potrebe da se kriju bolesne životinje. Država će stati iza svakog poljoprivrednika, a jako je važno da se širenje bolesti zaustavi”, poručeno je sa sednice skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

SRBATOM traži pomoć IAEA u borbi protiv afričke kuge svinja

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) zatražio je od Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) izuzetnu hitnu podršku u vezi sa dijagnostičkim reagensima potrebnim za brzu dijagnostiku afričke kuge svinja, saopštio je danas Direktorat.

Kako se navodi, zahtev je poslat sredinom jula, imajući u vidu brzo širenje afričke kuge svinja u Srbiji i potrebu za brzim delovanjem. U saopštenju je precizirano i da je zahtev podnet za potrebe Naučnog instituta za veterinu Srbije (NIVS).

S obzirom na to da se očekuje povećanje broja obolelih životinja, tražena je pomoć u vrednosti od 60.000 evra, u dijagnostičkim reagensima neophodnim za brzu dijagnostiku afričke kuge svinja, naveo je Direktorat.

SRBATOM podseća da je jedan od ključnih elemenata u suzbijanju zaraznih bolesti – brza i pouzdana dijagnostika, jer je osnov i prethodi svim budućim aktivnostima.

Predviđajući širenje afričke kuge svinja, kao i dolazak drugih naročito opasnih bolesti usled klimatskih promena, Međunarodna agencija za atomsku energiju je finansirala projekat NIVS 2020/2021 “Jačanje kapaciteta nacionalnih referentnih laboratorija za rano otkrivanje, epidemiološki nadzor i kontrolu prekograničnih bolesti životinja u vanrednim situacijama”.

Kako ističu u Direktoratu, zahvaljujući ovom projektu, spremnost i laboratorijski kapaciteti su podignuti na najviši nivo.

Afrička kuga svinja u Srbiji je prvi put dijagnostikovana 2019. godine kod domaćih svinja, međutim, kako navodi SRBATOM, nije došlo do prenošenja virusa i obolevanja divljih svinja, pre svega zahvaljujući preduzetim merama, kao i relativno maloj gustini populacije divljih svinja u zahvaćenim područjima.

Budući da je afričku kugu svinja teško kontrolisati kod divljih svinja, osnovni cilj primenjenih mera je sprečavanje širenja bolesti na domaće svinje, te se u pojedinim područjima pribeglo preventivnoj depopulaciji domaćih svinja, ističe se u saopštenju.

Kako se navodi, u Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije, koji je Nacionalna referentna laboratorija za ovu bolest, ovo virusno oboljenje dijagnostikuje se najsavremenijim molekularnim metodama.

Pored toga, vrši se genetska tipizacija i prati evolucija virusa, dodaje SRBATOM.

Tanjug