Može se desiti da jednog trenutka koji niko ne može predvideti dođe do istovremenog razvoja po dve, tri komplikacije, na bubrezima, očima. U takvim situacijama ne može da se snađe pacijent, ni lekar koji mora da odluči koju bolest prvo da leči i to je muka. Dijabetes je zato i dobio taj famozni nadimak “tihi ubica”, kaže endokrinolog prof. dr Nebojša Lalić
Dijabetes – šećerna bolest je poremećaj metabolizma, koji nastaje kada pankreas ne luči dovoljno insulina ili nije u mogućnosti da iskoristi postojeći insulin. Usled povišenog nivoa glukoze, koja je glavni šećer u krvi i najbitniji izvor energije, dolazi do oštećenja tkiva. Dijabetes se ne dobija od slatkiša, ali torte i kolači sadrže mnogo kalorija koje mogu dovesti do gojaznost, pa i bolesti usled viška kilograma.
Gojaznost može indikovati dijabetes, a ne sam slatkiš
Jedan kolač kod dobro kontrolisanog dijabetesa je dozvoljen, kažu lekari uz napomenu da se i zdrave osobe i hronični pacijenti uzdrže od preterivanja za prazničnom trpezom.
– Kod nas su slatkiši deo kulturnog miljea, pa se deca nagrađuju slatkišima. Nećete dobiti dijabetes, ako mu niste skloni i pored toga što mnogo konzumirate slatko, ipak ništa prekomerno nije dobro. Preterana upotreba slatkiša dovodi do gojaznosti koja može indikovati dijabetes, a ne sam slatkiš kao takav. Konzumacija slatke hrane ne izaziva sama po sebi dijabetes – kaže za portal eKlinika akademik prof. dr Nebojša Lalić, direktor Klinke za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma u Beogradu.
Naglasik nije na odricanju
Prof. dr Lalić ističe da navedeno pravilo važi i za zdrave osobe, s tim da pacijenti sa dijabetesom moraju potpuno promeniti način ishrane. Stručnjaci ističu da se ishrana osoba sa dijabetesom ne zasniva na odricanju, nego na namirnicama uz koje je nabolje očuvati zdravlje i postići dobru kontrolu šećera.
– Postoje tablice i uputstva, potrebno je utvrditi da li je bolest povezana sa gojaznošću ili ne. Na osnovu toga određuje se, da li je ili nije, potrebna redukcija telesne težine. Kada se sve to uzme u obzir onda se dogovori način ishrane, izbegavamo izraz dijeta jer podseća na odricanje. Ovo je više jedan obrazac ishrane gde postoje namirnice koje su stubovi dobre ishrane. To su povrće, belo, a ne crveno meso, posni mlečni proizvodi i neko voće, koje se praktično svodi uglavnom na jabuke, jer i voće sadrži dosta šećera – objašnjava prof. Lalić.
Kada osobe s dijabetesom mogu pojesti parče torte?
Prema klasičnoj dijabetološkoj školi, potrebno je izbegavati peciva ne bi trebalo konzumirati slatkiše, masnu hranu, na primer masno pečenje i alkohol, dodaje prof. dr Lalić.
– Znate, ipak, da ljudi vole da se opuste. Pacijentu sa dijabetesom ništa neće biti ako pojede parče torte, ali mora postojati velika linija razgraničenja između redovne ishrane, onoga što se konzumira najvećim delom godine i onih određenih situacija koje su izuzetak, kada slavite neku godišnjicu ili bitan događaj. Parče torte možete pojesti, ako je vaš dijabetes u takvom stanju da se vam se ništa neće desti. Šećer će posle takvog obroka otići naviše, i ako je dobro regulisan vratiće se posle jednog dana u određene okvire – navodi prof. dr Lalić.
Zašto je dijabetes „tihi ubica“?
Profesor Lalić naglašava da osobi sa dijabetesom kada pojede parče torte neće biti ništa u jednom momentu, ali i upozorava na moguće probleme ukoliko pacijent u kontinuitetu primenjuje takav način ishrane.
– Može se desiti da jednog trenutka koji niko ne može predvideti dođe do potpunog „sloma“, do istovremenog razvoja po dve, tri komplikacije, na bubrezima, očima. U takvim situacijama ne može da se snađe pacijent, ni lekar koji mora da odluči koju bolest prvo da leči i to je muka. Dijabetes je zato i dobio taj famozni nadimak “tihi ubica” jer je to, toliko opasna bolest. Može da zavara da prati obolelog godinama i decenijama bez bilo kakvih komplikacija, a onda u jednom kratkom vremenu da dovede do ozbiljnih problema – precizira prof. dr Nebojša Lalić.
Bitan je i odnos prema bolesti
Prof. dr Lalić navodi i rezultate relevantne danske studije koja tvrdi da pacijenti koji teže ka nekim zadatim ciljevima imaju bolje rezultate kada je u pitanju kontrola šećera.
-Ukoliko se to uspe onda je i manja učestalost komplikacija i manja je smrtnost pacijenta, koji imaju intenzivni odnos prema bolest, kada teže određenim zdravim ciljevima kada je u pitanju, na primer, regulacija krvnog pritiska, holesterola – naglašava dr Lalić.
