Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan Svetog sveštenomučenika Evtihija.
Sveti Evtihije je bio rodom iz grada Sevastopolja. Čuvši Evanđelje Hristovo, on ostavi svoje roditelje i prijatelje i pridruži se vozljubljenom učeniku Hristovom, apostolu Jovanu Bogoslovu.
Prateći svuda svetog apostola i podražavajući njegov život, Sveti Evtihije se nauči od njega nebeskoj mudrosti, i pocrpe od njega, kao od izvora, blagodat Božiju.
Napunivši se revnosti apostolske, Sveti Evtihije junački je iskorenjivao zabludu idolopokloničku. Isto tako susrevši svetog apostola Pavla, sveti Evtihije sledovao je njemu kao zvezda suncu i mnogo se potrudio s njim, propovedajući Evanđelje i junački podnoseći sve nevolje.
To zajedništvo i sloga danas mogu da budu zvezda vodilja srpskom narodu i da potkrepljuju čuvenu izreku da samo sloga Srbina spasava. Zato se sveti Evtihije smatra učenikom obojice njih, i svetog evangelista Jovana Bogoslova i svetog apostola Pavla.
Sveti Evtihije je nazvan apostolom od manjih, iako se ne nalazi u broju sedamdesetorice apostola. A počastvovan je nazivom apostola zato što se sa najstarijim apostolima trudio u propovedanju Evanđelja Hristova, i što je od njih bio posvećen za episkopa radi služenja reči i prinošenja beskrvne žrtve, i što je prošao mnoge zemlje propovedajući Hrista ne samo sa njima nego i sam.
Ustvari on nije putovao sam, njemu je uvek bio saputnik anđeo Božji koji mu je davao snage i unapred mu kazivao sve šta će mu se dogoditi. Ovaj apostol Hristov svuda je sa trpljenjem podnosio i tamničke okove i mučenja, junački stradajući za Gospoda svoga.
Jednom kada je Sveti Evtihije bio dugo vreme moren glađu u tamnici, njemu bi od Boga poslan hleb s neba, koji mu je donela nevidljiva ruka. Ovim hlebom on se toliko okrepi, da ni za šta nije smatrao muke na koje ga stavljaju.
Drugom pak prilikom, kada on bi nag obešen na mučilištu i strugan zumbom, od njegovog čistog tela istekla je krv sa miomirisnim mirom i ispunio se vazduh divnim mirisom. A kada je potom sveti apostol bio bačen u rasplamteli oganj, iznenada je zagrmelo sa neba i pala velika kiša sa snegom, te je ugasila oganj, a svetitelj je ostao živ i nepovređen od ognja, slaveći Boga.
Zatim je Sveti Evtihije bio predat zverima da ga pojedu, ali pred licem njegovim i zveri su postale krotke kao ovce; a što je još čudesnije: lav, pušten na njega, progovori ljudskim glasom, gromko propovedajući veličinu Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista, što je zaprepastilo i prestravilo sve koji su to gledali.
Veruje se da ljudi danas treba da odu u crkvu i pomole se ovom svecu uz molitvu:
– Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Evtihije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.
kurir
