Danas srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju dan smrti svetitelja koji se, kao savremenik Isusa Hrista i njegov krstitelj, smatra poslednjim prorokom Starog i prvim prorokom Novog zaveta, Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik svrstava među slave. U hrišćanskom svetu se obeležava kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin carica Jelena.
Na ovaj dan je car Irod iz Galileje naredio da se odseče glava Svetom Jovanu.
Bludni i razvratni car Irod je oterao svoju ženu, da bi živeo sa svojom ljubavnicom, ženom rođenog brata. Protiv toga podiže glas Sveti Jovan i odmah bi bačen u tamnicu.
Prilikom proslave Irodovog rođendana, tokom pijančenja i orgijanja, Saloma je odigrala svoj ples “Sedam velova”, posle kojeg joj je Irod ponudio da traži šta god hoće. Na nagovor majke, ona je zatražila glavu Svetog Jovana. Tako i bi. Po naređenju Iroda Antipa, glava Svetog Jovana bi odsečena i na srebrnom tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.
Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda.
Sveti Jovan se naziva Krstitelj jer je krstio Isusa Hrista i, prema predanju, u njemu prepoznao sina Božjeg. Jovan se smatra poslednjim velikim prorokom. Naziva se još i Preteča, jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo.
Na ovaj dan rođen je počivši patrijarh srpski Pavle, u narodu jedan od najomiljenijih srpskih patrijarha.
Srbi na ovaj dan poste. Deci se ne daje da jedu ništa što je crvene boje, jer podseća na prolivenu krv Svetog Jovana Krstitelja. Ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožđe. Na ovaj dan valja brati lekovite trave – kantarion, nanu, konjsku čuburu, lincuru. Takođe, ne treba raditi nikakve teže poslove.
(Telegraf)
