Obeležavanje krsne slave ima poseban značaj u životu svakog pravoslavnog hrišćanina. Kako slavu čine sveća, žito , vino i slavski kolač, to su ujedno i jedine stvari koje bi trebalo da se nađu na trpezi – sve više od toga je u skladu sa mogućnostima svečara.
U različitim krajevima Srbije važe različiti običaji povodom obeležavanja krsne slave. Tako negde domaćin odlazi u crkvu i nosi slavski kolač na osvećenje i rezanje, a negde parohijski sveštenik dolazi u dom svečara na dan slave da osvešta i preseče kolač.
Sveštenik Branislav Miljković iz Hrama Svete Petke u Ovči kaže za Ona.rs da bi bilo lepo kad bi svečari prisustvovali liturgiji na dan slave posle osvećenja i rezanja kolača.
– Najispravnije je da svečar dođe na sam dan slave u svoju parohijsku crkvu i da donese slavski kolač koji će tu biti osveštan i prerezan, a onda i da prisustvuje liturgiji – kaže otac Branislav.
Nažalost, svedoci smo da većina domaćina koja slavi slavu uglavnom donese kolač u crkvu, sačeka da bude obavljen obred osvećenja i rezanja kolača i potom žuri kući da obavi poslednje pripreme pred dolazak gostiju.
Ponegde, ipak, svečari na dan krsne slave zovu parohijskog sveštenika u svoj dom da im uveliča najvažniji porodični dan i da zajedno preseku kolač koji će sveštenik prethodno osveštati.
Otac Branislav kaže da to nije pogrešno, ali da ipak na sam dan slave ili veče uoči slave mogu da se pojave nepredviđene okolnosti koje će sveštenika sprečiti da osvećenje i rezanje kolača obavi u domu svečara.
– Naravno, ako sveštenik ima vremena, može da se dogovori sa svojim parohijanima oko toga. Ali, svešteniku može da iskrsne i drugi obred kao što je sahrana ili parastos, što se ne može odložiti, pa zato nije baš zgodno očekivati da sveštenik sigurno dolazi u kuću da bi osveštao i presekao slavski kolač. U svakom slučaju, to nije greška, sve je stvar dogovora između sveštenika i parohijana – zaključuje otac Branislav.
ona.rs
