Jodna banja u Novom Sadu locirana je na uglu ulica Futoške i Nikole Tesle, uz sam Futoški park. Nastala je slučajno, prilikom bušenja arteškog bunara za potrebe snabdevanja grada pijaćom vodom. Tada je izbila topla, mineralna, jodna voda, temperature 24,6°S, čija je lekovitost kasnije analizirana i potvrđena.
Početak rada Varoškog jodnog kupatila, kao organizovane zdravstvene ustanove, kada je dobila odobrenje za početak rada i status lekovite banje, smatra se 1910. Tim činom je i Novi Sad postao banjsko mesto.
Prvi upravnik bio je novosadski lekar i balneolog dr Vilhelm Vilt, koji je inicirao da Jodna banja dobije zvaničan status lekovite banje i isposlovao je carsko odobrenje. On je bio i glavni inicijator zidanja današnje zgrade.
Upravo na Viltov predlog 1908. godine počinje gradnja prelepe zgrade koja je rađena u secesionističkom stilu, a po projektu budimpeštanskog arhitekte Imre Frančeka.
Zgrada složene osnove u obliku slova T koja je tada, ali i danas ostala toliko upečatljiva po svojoj lepoti, upravo zbog toga je doprinosila popularnosti ovog mesta.
Reprezentativnom izgledu glavne i dvorišne fasade doprinela je bogata plastična dekoracija. Iznad glavnog ulaza i oko njega nalaze se atika sa okulusom uokvirenim vencem, dve nimfe, ribe, sa obe strane po jedna kartuša sa godinom početka i završetka gradnje.
Nad centralnim delom zgrade je četvorostrana kupola sa lanternom, flankirana dvema manjim, završenim profilisanim šiljcima.
Centralno zdanje ima jedan centralni i dva bočna rizalita, a kupola u sredini se skladno uklapa sa dve simetrično postavljene bočne.
U glavni hol se ulazi putem prostranih stepenica. Zgrada Jodne banje okružena je prostranim parkom.
Već početkom 20. veka, banjska služba radila je punom parom i važila je za zgradu sa visokim nivoom profesionalnosti.
Postavljena su bila tri bazena sa hladnom i toplom vodom, tuševi i kade.
Koliko je ovo lečilište bilo popularno najbolje govori podatak da je Jodna banja u periodu između dva svetska rata privlačila i više od 1.500 posetilaca dnevno, a u ovde su se ličili i Lav Tolstoj i Rabindranat Tagore.
Baš na ovom mestu je 1957. godine odlučeno da se osnuje Centar za medinicinsku rehabilitaciju. Samim tim se može reći da Jodna banja postala preteča medicinske rehabilitacije na području Vojvodine.
Danas se u Jodnoj banji nalazi Specijalna bolnica za reumatske bolesti, savremena reumatološka bolnica i jedina specijalizovana ustanova ove vrste u Vojvodini.
Ova ustanova bavi se dijagnostikom, lečenjem i rehabilitacijom svih oblika reumatizma, zahvaljujući savremenoj dijagnostičkoj opremi, ali i velikom broju reumatologa.
gradskeinfo
