Česnica je, tradicionalano, hleb koji domaćice u Srbiji mese za Badnje veče ili rano ujutru na Božić, pre nego što svane.
U zavisnosti od običaja i kraja naše zemlje u nju se stavljaju razne stvari, ali ono što je neizostavni deo ove pogače jeste novčić.
Prema narodnom verovanju onaj ko ga izvuče biće najveći srećnik te godine.
Tradicionalno, za vreme božićnog ručka, kada se svi ukućani okupe za bogatom trpezom česnica se “lomi” tako što svaki član porodice otkine parče hleba.
Kako veli narodno predanje, svi članovi porodice moraju da pojedu svoj deo božićnog hleba kako bi u njihov dom ušla snaga i zdravlje, a onaj koji pronađe novčić nikako ne sme da ga baci ili zaboravi.
Naši preci, su verovali, a preneto je i na današnje generacije, da bi novac ili dukat koji je izvučen iz česnice trebalo da se “otkupi” drugim novcem od onoga ko ga je pronašao u hlebu. Nađeni novčić se, zatim, stavi na ikonu, najbolje na slavsku, pored sveca koga porodica slavi i koji je zaštitnik doma ili pored nje, pa se čuva do sledećeg Božića.
U česnicu se, u nekim krajevima, stavlja zrno kukuruza, a ko ga izvuče, imaće uspeha u njivi i na polju, tako što će zasadi dobro roditi te godine.
Onaj kome pripadne grančica gloga ili drena, koje domaćica stavi u česnicu, biće dobrog zdravlja cele godine. A ako neka žena dobije zrno pasulja, staro verovanje kaže da se može nadati da će te godine postati majka blizanaca.
U nekim krajevima domaćin deli česnicu ukućanima, a veruje se da će onaj ko u svom delu kolača pronađe novčić tokom cele naredne godine imati sreće, zdravlja i bogatstva.
espreso/telegraf
