Lekovito bilje koje može biti odlična hrana

Od lekovitijih divljih biljaka ne prave se samo čajevi, melemi, tinkture, one imaju svoje mesto i u kuhinji. Kako se kopriva, dragoljub, tušt i zova pretvaraju u ukusna jela i kako se pravi kvasac od hmelja, otkriva narodni travar i novinar Momčilo Antonijević.

Za tušt se kaže da je korov, ali ne mora svaki korov da bude loš. Naprotiv, mnoge biljke koje se ubraju u korov su u stvari lekovite, napominje Momčilo Antonijević.

– Veoma je teško iskoreniti na njivama pirevinu, ali je njen koren fantastično sredstvo protiv upale bešike, mokraćnih kanala. Tušt zapravo zavlada svakom njivom i svakim dvorištem u ovim letnjim mesecima. I vrlo često prolazimo pored njega, ne samo na njivama, već i u žardinjerama, gradskim zelenim površinama – ističe gost Jutarnjeg programa RTS-a.

Malo ljudi zna da je u pitanju jedna neverovatna biljka koja sadrži velike količine omega tri masnih kiselina koje su izuzetno korisne za naše krvne sudove i naše srce. Pored toga, sadrži mnogo mikroelemenata, vitamina. Tušt je zapravo superhrana u pravom smislu, naglašava narodni travar.

Cveta krajem leta žutim sitnim cvetićima i stvara seme koje je izuzetno klijavo. Čak 30 godina može da zadrži svoju klijavost. Tako da se tušt, obično kada druge kulture posustanu, pojavi u punom sjaju.

U Kini se tušt prvenstveno preporučuje protiv kandide i gljivičnih infekcija kao veoma ukusno povrće koje se priprema na pari sa malo belog luka.

Inače, tušt se posebno preporučuje ljudima koji pate od visokog holesterola, triglicerida, povišenog nivoa šećera u krvi. Preporučuje se srčanim bolesnicima kao i onima koji pate od autoimunih bolesti.

U salatu od tušta se mogu dodati i neke druge biljke kao što je dragoljub ili potočarka. To su biljke koje sadrže sumporna eterična ulja, zahvaljujući kojima deluju snažno bakteriostatski i baktericidno.

– Posebno se preporučuju pušačima dragoljub i potočarka zato što čiste disajne organe od nagomilane sluzi. I ovo je vrlo ukusna salata koju treba često koristiti – preporučuje Antonijević.

Jedino što je vrlo bitno, to je da pre upotrebe tušt treba dobro oprati. Jedu se listovi, mada mogu i crvene stabljike.

Važno je napomenuti da se kada se jede dragoljub povećava osetljivost na alkohol.

Ova biljka ima narandžaste i žute cvetove i oni su jestivi. Seme dragoljuba je takođe jestivo i sadrži veliku količinu etarskog ulja. Tako da ga obavezno treba koristiti. Ova biljka je poreklom iz Meksika, ali smo joj mi dali lepo srpsko ime, dragoljub.

Često se sreće u seoskim baštama, ali nažalost kod nas se ne koristi kao jestiva i lekovita biljka, već više kao ukrasna. Trebalo bi da bude zasađena iz jednog i drugog razloga, ističe travar.

Čuveni francuski travar savetuje da ako iz šume treba da donesemo jednu jedinu biljku, neka to bude kopriva. Kopriva sadrži mravlju kiselinu i sitne dlačice u svojoj stabljici koje nas žare, što je pak izuzetno korisno za zdravlje naših zglobova, jer su je i Rimljani koristili u te svrhe.

Kopriva je i vrlo jestiva i široko se može upotrebljavati u kuhinji. Od nje može da se prave čorbe, različita variva, može da se dodaje u proje, u pite.

– Kada je berete, važno je da je berete na čistim mestima i samo berete mladu koprivu i vrhove biljke. Nemojte ih prati hladnom vodom jer onda kopriva postane tvrda. Odmah je prelijte ključalom vodom i onda tu vodu posle kada kopriva baci dva-tri ključa, odbacite ili je sačuvajte. Pa kada se malo prohladi njome perite kosu. To je izuzetno zdravo za zdravlje našeg vlasišta. Može se koristiti i za zalivanje drugih biljaka – objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Milijana Šekler sa Golije dobro se razume u biljke i ona pravi zeleni hleb u koji stavlja i koprivu, i brašnjak, odnosno divlji spanać, lobodu, zečju šapu, različite zelene biljke.

Na Goliji prave zeleni hleb, a na Staroj planini prave domaći kvasac od biljaka.

Većina ljudi zna da se hmelj stavlja u pivo, ali mnogo manje zna da čaj od hmelja može da reši probleme sa nesanicom, a od hmelja može da se napravi i kvasac.

Božana Vidanović iz Gostuše sa Stare planine otkriva kako uz pomoć hmelja i nekih drugih biljaka može da se napravi kvasac za hleb, jer nekad nije bilo kvasca da se kupi pa su se ljudi dovijali.

Zagreje se litar vode i stavi se jedna šaka pasulja. Stavi se suva paprika, crni luk i šaka hmelja. Kada se pasulj skuva, procediti vodu i kada se voda prohladi, u nju dodati pivo. Sa tom tečnošću i projinim brašnom se zakuvava kvasac dok ne upije svu tečnost. Kad se taj proces završi ostavi se da se stvrdne kao hleb. Kad treba da se mesi hleb, ugreje se voda, rastopi se kvasac i sprema se za mešanje, ali pšeničnim brašnom.

Plodovi drena se sakupljaju u jesen i od njih se prave sokovi, džem, ali i rakija. Džem od drenjina je izuzetno zanimljiv zato što se priprema bez kuvanja, napominje Antonijević. Dakle, samo se pulpa od drenjina pomeša sa šećerom i to se meša. Međutim, to je prilično zahtevan fizički proces zato što ne sme da se meša mikserom jer pravi penu.

Potrebno je na četiri kilograma drenjina dodati kilogram šećera. Preporučljivo je prvo drenjine zamrznuti jer kada se odmrznu, lakše se odvajaju od koštica. Vrlo je ukusan i odličan je narodni lek za zaustavljanje proliva. Generalno je veoma dobar za zdravlje čitavog našeg sistema organa za varenje, ali i za jačanje čitavog organizma, dodaje travar.

Zova je takođe vrlo zanimljiva biljka, a od nje se koriste cvetovi, ali i plodovi. Pored čuvenog sirupa, odnosno soka od zove, pripremaju se čaj i džem od plodova zove.

– Iz nemačke travarske tradicije dolazi nam upotreba zove u lečenju gripa i različitih virusnih infekcija. I tu se koristi prvenstveno plod zove koji se sakuplja krajem avgusta i početkom septembra. On se kuva, mogu mu se dodati neke druge biljke, recimo đumbir koji takođe ima antivirusno delovanje. A od njega može da se kuva i džem – navodi Momčilo Antonijević.

Pošto zova u sebi nema pektina džem ne može da se zgusne, zato je dobro dodati neko voće koje sadrži pektin. Ovaj džem se prvenstveno koristi u zimskim mesecima.

rts/ekapija