Najstarija stabla u Novom Sadu

Novosađani svaki dan prolaze pored prirodnog spomenika kulture starog skoro dva veka, a da to ni ne znaju.

Na uglu ulica Modene i Ilije Ognjanovića, nalazi se drvo visine oko 15 metara. U pitanju je crveni koprivić ili crna košćela, lat. celtics australis. Ovo drvo spada u prvu kategoriju zaštićenih vrsta u našoj zemlji, a procenjuje se da je staro oko 150 godina.

Šta je crni koprivić?

Ovo listopadno drvo, može da narasate do 25 metara, te da doživi duboku starost, od čak 600 godina.

U Francuskoj, jedno stablo posađeno je 1550. godine, dok postoji i crni koprivić u Istri, posađen u 16. veku. Stabla su još živa i imaju pristojnu krošnju što se može videti sa fotografije.

Biljka je rasprostranjena u celoj Evropi i Bliskom Istoku, a mediteranska klima joj izuzetno pogoduje.

Crni koprivić kao narodni lek

Poznata su lekovita svojstva ove biljke koje su koristili još i naši preci. Kao narodni lek lišće i plod se preporučuju za smirenje i jačanje želuca.

Uvarak od lišća i zrelog ploda se koristio za ublažavanje menstrualnih tegoba i grčeva, zatim za lečenje dijareje, dizenterije i čireva u probavnom traktu.

Često se sadi kao korisna biljka, jer dugo živi a leti pruža ugodnu hladovinu. Krošnja je veoma razgranata sa obiljem gusto raspoređenim listovima. Cvetovi su hermafroditski, mali i zeleni bez latica. Plod kada sazri je mali, okrugao, tamnobraon boje i dosta je ukusan.

Nekada se koristio u ljudskoj ishrani. Sada je omiljena hrana u zimskom periodu kosovima, čvorcima kao i divljim golubovima. Ponekad, ove ptice prežive dugu zimu pomoću samo ovih plodova.

U Molinarijevom parku u Petrovaradinu postoji ceo drvored ove biljke koji je smišljeno posađen.