Putovanja “zbog hrane” danas su sve popularniji koncept, a istina je da se jedinstvena gastronomska iskustva dugo pamte i prepričavaju. Brojne zemlje u ovoj jednačini nemaju ni najmanju prođu, ali postoje određene destinacije koje se obavezno moraju naći na listama putnika-gurmana.
Bliski istok
Na potezu od Turske do Izraela brojna su kultuno-istorijska čudesa koja vredi posetiti. Tu su neki od najstarijih gradova na svetu, prirodne lepote i verske svetinje iz svih monoteističkih vera. Osim svega toga, Bliski istok izdvaja se visoko na lestvici nezaobilaznih destinacija za gurmane.
Da počnemo od nama dobro poznatog koncepta “meze” koji ovde dobija sasvim drugu dimenziju. Tu su, između ostalog, humus (kombinacija leblebija, susama, maslinovog ulja i limunovog soka), falafel (kuglice od leblebija ili pasulja), tabbouleh (salata od bulgura, peršuna, paradajza i drugog povrća) i baba ganoush (umak od pečenih patlidžana).
Obavezan je i pita hleb, ali i razne pite kao što su manakish (pita sa začinjenom masom od mlevenog mesa, povrćem ili sirom), saj (pita sa začinjenom mesnom smesom umotana u tanko testo) i fatayer (pita punjena spanaćem, sirom ili mesom). Meso, osim svinjetine, je nezaobilazno, posebno u obliku kebaba, švarme i ćuftica. Za kraj, ono što izdvaja bliskoistočnu kuhinju od bilo koje druge su recepti koji su ključni: kumin, korijander, šafran, cimet, kardamon i susam.
Jugoistočna Azija
Vijetnam, Tajland i ostale zemlje indijskog podkontinenta sa razlogom važe za omiljene gastronomske destinacije na celom svetu. Kuhinja jugoistočne Azije kombinacija je nama poznatih sastojaka kao što su riža, piletina ili morski plodovi, egzotičnog voća kao što su mango, durijan, džekfrut, rambutan, i povrh svega svežih “travki” koje daju poseban šmek svakom jelu.
Uobičajni začini su đumbir, beli luk, ljuta paprika, limeta, korijander, limunska trava i galangal (vrsta korena slična đumbiru). Ali to nije sve. Postoji mišljenje da je hrana jugoistočne Azije obožavana zbog svojih umaka, koji mogu biti slatki, kiseli, slani ili ljudi, ali i kombiancije ovih ukusa. Tu je soja sos, ali i riblji sos, tamarind sos i kikiriki sos.
Oni su jedinstveni zbog svog “umami” ukusa – tajanstvenog “petog ukusa” koji prosto mami na još jedan zalogaj. Dodatni plus je čitava atmosfera jedenja na ulicama (“street food”), gde se po pristupačnim cenama možda probati sve, od nudli do skakavaca, a postoje čak i organizovane celovečerne ture na kojima lokalni vodiči vode turiste od štanda do štanda i pružaju sve potrebne informacije o tome šta zapravo jedemo.
Meksiko
Kao kontrabalans proslavljenim istočnjačkim kuhinjama hrabro se drži Meksiko sa svojom kuhinjom koja predstavlja jedinstvenu fuziju hispanske i kuhinje autohtonog stanovništva. Zbog ovoga, jela su puna neobičnih sastojaka i neočekivanih kombinacija, a jedinstvenost rezultata prepoznao je i UNESCO koji je ozvaničio meksičku hranu kao nematerijalno kulturno nasleđe.
Glavni sastojci ovog gastronomskog šarenila su avokado, pasulj, čili, paradajz i drugo povrće, kao i razne vrste mesa (goveda, piletina, svinja i riba, kao i zec i jagnjetina). Sve to se koristi za takose, širom sveta poznati specijalitet. Manje poznato je da je kaktus jedna od najčešćih supstanci koje se koriste u različitim regionima Meksika. Popularan je jer ima malo kalorija i obiluje vlaknima, antioksidansima, vitaminima i mineralima. Kaktus se koristi u salatama, takosima, pa čak i kao prilog. Većina Meksikanaca bira jela sa mesom, ali postoje i brojne vegetarijanske opcije.
Portugal
Portugalska kuhinja impresivna je u svojoj jednostavnosti gde kvalitet garantuju sveži sastojci i minimalizam. Bez suviše komplikacija u zemlji na krajnjem zapadu Evrope mogu se pojesti najbolje meso mangulice ali i najukusnija riba sa roštilja.
Tajna delikatesne ribe je, kako u restoranima kažu, to što je “jutros plivala”, a u podne se našla na tanjiru. Često se od začina koristi samo krupna morska so, a većina jela se priprema sa lokalnim maslinovim uljem. Jedina nelogičnost cele priče o svežini je obožavani bakalar koji se lovi na severu Atlantika i koristi tek nakon što je dobro usoljen. Pa ipak, uz mnogo kreativnosti (kaže se da u Portugalu postoji 365 načina da se pripremi bakalar) svako će pronaći verziju jela sa bakalarom koja mu je po ukusu.
Baskija
Ova mala autonomna zajednica u Španiji važi za gurmansko srce čitave zemlje, a San Sebastijan, baskijska prestonica turizma, treći je grad u svetu sa najviše restorana sa “Mišelin” zvezdicom po glavi stanovnika.
Ipak, u Baskiji se ne mora bankrotirati da bi se dobro jelo budući da brojne porodične lokalne taverne za male pare nude vanserijski kvalitet. Omiljena hrana su “pinćosi” (lokalna verzija tapasa), koji se jedu uz piće u ležernoj atmosferi protkanoj sveprisutnim hedonizmom. Baskijci se kunu u jagnjetinu sa ražnja, suvo meso, usoljeni bakalar i koziji sir, te je ovde prilično nezamislivo biti vegetarijanac, a kamo li vegan.
Autor teksta: N. K.
