U Novom Sadu u narednih pet godina biće izgrađeni tri mosta u koje će biti uloženo 369,5 miliona evra. Time je Novi Sad jedan od retkih gradova u Evropi u kojem se u isto vreme grade tri ovako važna infrastrukturna projekta
U Gradskoj kući je danas predstavljena prezentacija idejnih rešenja, ali i smernica o realizaciji i izgradnji mostova. Jednog koji će povezati Fruškogorski Koridor, drugi Bulevar Evrope, a treći će biti pešačko-biciklistički most.
Prema oceni sagovornika to je istorijski trenutak za ovaj grad koji će realizacijom ovih projekata imati brojne benefite za građane i građanke Srpske Atine.
Bogdanović: Izmeštanje teretnog i tranzitnog saobraćaja iz Petrovaradina, iz naselja Salajka i Podbara Grada Novog Sada imaćemo automatski brojač saobraćaja
Profesor Vuk Bogdanović sa FTN i autor SMART plana, tokom prezentacije rekao je da će prvi most na trasi Fruškogorskog koridora, koji povezuje praktično Fruškogorski koridor sa trasom auto-puta A1.
Praktično on će predstavljati vezu između Koridora 10 i Koridora 10 D i pružaće se na trasi postojećeg državnog puta prvog D reda broj 21, koji predstavlja jedan od najopterećenijih putnih pravaca u Srbiji.
Šta će biti benefiti za građane Novog Sada?
Pre svega izmeštanje teretnog i tranzitnog saobraćaja iz Petrovaradina, iz naselja Salajka i Podbara Grada Novog Sada. Prema automatskom brojaču saobraćaja koji se nalazi odmah nakon Žeželjevog mosta preko 1200 teretnih vozila se pojavljuju posle mosta u Reljkovićevoj a zatim u Preradovićevoj. Taj saobraćaj će kompletno biti izmešten na trasu Fruškogorskog koridora i apsolutno će biti drugačiji i bezbedniji uslovi odvijanja saobraćaja za građane. Izmeštanjem ovog saobraćaja na trasu Fruškogorskog koridora popraviti opšti uslovi saobraćaja i smanjiće se emisija štetnih gasova- naglasio je Bogdanović, a zatim obrazložio zašto je važan drugi most.
Bogdanović: Novi Sad je šampion što se tiče korišćenja bicikala u Srbiji
-Drugi most će se nalaziti na stubovima Franca Jozefa, to je most koji je izgrađen 1883. godine u Novom Sadu i on je bio železnički most. Taj most je srušen u nemačkom bombardovanju 1941. godine, a stubovi će koji se sada nalaze u koritu Dunava biće iskorišćeni za izgradnju pešačko-biciklističkog mosta. Bitno je istaći da Novosađani svoje potrebe mobilnosti zadovoljavaju u velikom procentu biciklom. Naime, Novi Sad je šampion u Srbiji što se tiče korišćenja bicikla. Preko deset procenata stanovništva, odnosno potrebe mobilnosti se realizuje upravo upotrebom bicikla. Ono što sada nedostaje a to je dobra biciklistička veza između leve i desne obale Dunava. Sada postoje samo biciklističke trake na mostu Varadinska Duga. Izgradnjom ovog mosta biciklistički saobraćaj će dobiti jednu veoma sigurnu i udobnu vezu između leve i desne obale. Saobraćajna studija NOSTRAM koja je izrađena 2009. godine je pokazala potrebu za izgradnju ovog mosta i planirana je bila izgradnja za 2019. Saobraćajna studija SMART mobility plan koje su rađene 2017. i 2019. godine takođe su pokazale potrebu za izgradnju tog četvrtog mosta. Taj most bi sa saobraćajnog aspekta doneo Novom Sadu smanjenje zagušenje gužvi koji se javljaju na Bulevaru oslobođenja. Ali i na svim raskrsnicama koje vode ka zapadnim delovima grada a to su na raskrsnici Bulevar oslobođenja, Narodnog fronta, Bulevar oslobođenja- Bulevar cara Lazara, Bulevar oslobođenja- Maksima Gorkog i Bulevar oslobođenja- Futoška i Jevrejska ulica. Benefit izgradnje mosta, ako posmatramo leva skretanja koja se ne bi realizovala sa mosta Slobode ka zapadnim delovima grada uštede bi bile gotovo milion evra godišnje. Što se tiče smanjenja emisije C02 to bi bilo sigurno preko sto hiljada dolara- istakao je Bogdanović.
Milić: Ukupna dužina mosta iznosi 1663 metra
Milijan Milić, iz kineske Kompanije CRBC koja je glavni izvođač radova, objasnio je koje će biti ključne karakteristike izgradnje mosta koji će spojiti Fruškogorski koridor:
-Most preko Dunava u okviru Fruškogorskog koridora projektovan je u sklopu Deonice 3, brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma. Što se same širine reke Dunav u liniji mosta tiče ona iznosi 560 metara, a dubina vode je oko 16 metara prema maksimalnom nivou vode. Ukupna dužina mosta iznosi 1663 metra, širine, dok će pešačke I biciklističke staze imati širinu od dva metra. Most u okviru Fruškogorskog koridora jeste ekstrados most sa kosim zategama, sa ramovskom konstitucijom od prenapregnutog betona, promenljivog poprečnog preseka. Rasponi glavnog mosta su 134, 235 i 134 metra. Most u okviru Fruškogorskog koridora jeste most sa dvostrukim kratkim pilonima pravougaonog poprečnog preseka, dimenzija 4 sa 3 metra. Stubovi pilona su zakošeni prema spolja i visina je 25m u odnosu na ploču samog mosta. Sa svakog od pilona pruža se po dva seta zatega od 11 kosih kablova koji prihvataju rasponsku konstrukciju. Kada je reč o samim čeličnim kablovima oni su izgrađeni od užadi prečnika 15,7 m- naglasio je i dodao da će se kod gradnje koristiti metodologija slobodne uravnoteženosti, konzularna izgradnja, delimično podržana kablovima.
CBRC: Most preko Šodroša biće dugačak 2.500 metara
Kako navodi Aleksandar Nikolić iz CRBC kompanije, objekat je dužine 2500 metara i sastoji se od dva dela glavne konstrukcije koja se sastoji od mosta preko Dunava kao i prilazne konstrukcije koja je definisana kao vijadukt dužine 1387 metara, dok je dužina mosta preko Dunava 880 metara. Širina mosta je 29,4 metra i definisane su dve kolovozne trake sa po dve saobraćajne trake po smeru širine sedam metara, dok su saobraćajne trake širine 3,25 metara sa pripadajućim ivičnim trakama. Projektnom dokumentacijom je definisana i obostrana pešačko-biciklistička staza. Pešačke staze su širine 1,75 metara, dok je širina biciklističkih staza 2,1 metar. Most će imati tri pilona, a visina svakog pilona je 30 metara. Most počinje u produžetku Bulevara Evrope i ukrštanja s Ulicom Tone Hadžića. Gradiće se i četiri nove raskrsnice, a kružni tok na ukrštanju Bulevara Evrope, cara Lazara i patrijarha Pavla će se rekonstruisati. Završetak trase na sremskoj strani je veliki kružni tok koji će povezati postojeća ukrštanja u kružni tok. Biće izgrađeno i šest uzlazno-silaznih rampi koje će povezati površinske saobraćajnice u rangu gradskih saobraćajnica. Ovim projektom je definisana i gradnja četiri pešačko-biciklističke rampe.
Iz kompanije naglašavaju da je 11 kosih zatega u parovima prisutno na svakom od pilona.
Orlović: Pravićemo senzorne bašte i staze zdravlja
Profesor dr Saša Orlović, rukovodilac tima za izradu smernica za revitalizaciju prostora izgradnje mosta, izjavio je da je zadatak bio da se napravi stručna osnova za zonaciju Ribarca i Kameničkog ostrva.
-Obratili smo pažnju na šumska staništa, jer u celoj zoni ima 50 hektara šuma u kojima dominira topola i invazivne vrste, kao američki jasen. Naš predlog je da se izvrši postepena zamena plantaža topola i unosimo određene vrste poput puzavica, divlje loze i hmelja koje prave vertikalne zavese. Predviđa se sadnja i više drvenastih vrsta poput crna i bele topole, vrbe, poljskog jasena i hrastova. Da bismo održali potpunu prirodnost sadiće se i klen i crni orah. Domaća crna biće obnovljene vrste. Rezultat sadnje će biti povećanje raznovrsnosti, opstajanje brojnih biljnih vrsta, vodozemaca, sisara, ptica, gmizavaca. Stara stabla su bitna jer obezbeđuju da nemamo izražene ekstremne temperature tokom leta. Posebnu pažnju smo posvetili pticama koje su specifične za ta staništa. Tu su smernice da se stvori zona ograničenog pristupa i da se poveća diverzitet autohtonih vrsta, kao i da se postavljaju veštačke kućice. Preporuke su i da se očuva veza rukavac Šodroš s Dunavom.
On je najavio i pravljenje senzornih bašti gde će se saditi grupe biljaka koje posebno povoljno utiču na ljudsko zdravlje. U planu su i staze zdravlja gde smo planirali da sadimo vrste biljaka.
Đurić: Da smo bili živi kada je most planiran, rekli bi “bravo majstori”
Milan Đurić, gradonačelnik Novog Sada, rekao je da danas prisustvujemo istoriji.
-Poznato je da danas imamo čak tri mosta, a u 2025/2026. imaćemo još tri nova mosta, tako da ćemo doći do toga da će Novi Sad povećati broj mostova za 100%. Kako je profesor Orlović već pomenuo, raduje nas što se izgradnjom mostova ne narušava vegetacija na Šodrošu, ali svakako ni mi, ni resorno ministarstvo, nećemo gledati da se ne narušava, već ćemo postupati po smernicama da povećamo zeleni fond koji se danas nalazi na Šodrošu, i to će nam biti prioritetni zadatak u budućnosti. Profesor Bogdanović je rekao da je četvrti most tzv. Obilaznica oko Novog Sada planirana još 1934. godine. Verovatno veliki broj nas, da smo bili živi tada, rekli bi da ne znamo zašto to uopšte projektuju, s obzirom da su tada na tom mestu bile njive. Danas bismo istom projektantu rekli „Bravo majstore“, jer je video perspektivu razvoja Novog Sada i što je predvideo pre 89 godina na tom mestu most. Dalja planska akta koja su usvojena od strane Grada Novog Sada su predviđala most u produžetku Bulevara Evrope i evo nas danas na istorijskoj prezentaciji za Novi Sad. Nama su važni gradnja mosta na Fruškogorskom koridoru i četvrti most, iz razloga što će teški saobraćaj biti izmešten na Fruškogorski koridor i time će značaj pešačko-biciklističkog mosta dobiti na još većem značaju, a to je da ćemo moći Petrovaradinsko Podgrađe da stavimo da bude pešačka zona. Takođe, ovaj most će biti turistički. Vrednost ova tri mosta, bez pripremnih radova i projektovanja je oko 360 miliona evra. Budžet Novog Sada nije toliki, manji je za 10 miliona, zato izuzetnu zahvalnost dugujemo Pokrajinskoj Vladi, predsedniku i Vladi republike Srbije.
Gradonačelnik Đurić izrazio je i posebnu zahvalnost prethodnom gradonačelniku Milošu Vučeviću za vreme čijeg mandata je otpočela realizacija projekta.
View this post on Instagram
Mirović: Ovakvi projekti su mogući jer su nam finansije takve da možemo da ih realizujemo
Predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović je naglasio da izraze zahvalnosti retko možete čuti, jer smo takav narod, a kada vreme prođe zaboravimo one koji su nešto stvorili ili su svojim radom i idejom podstakli druge da nešto stvore.
– Odluka o izgradnji Fruškogorskog koridora doneta je u septembru 2019. godine, na sastanku predsedništva Republike Srbije na kojem je pretsedavao Aleksandar Vučić, a Narodna skupština Republike Srbije donela je odluku o zaduživanju za izgradnju Fruškogorskog koridora, deset dana pre nego što je počeo rat u Ukrajini- rekao je Mirović i iskazao zahvalnost Srbiji koja je 2019. godine donela odluku da se ovaj Koridor izgradi u Novom Sadu. Država Srbija istrajava u odluci da se ovaj posao finansira u Novom Sadu uprkos velikim poteškoćama koje svi imamo, a imamo ih i kao što ih imaju i druge zemlje u svetu u odnosu na ekonomske posledice koje su na sceni nakon što je počeo rat u Ukrajini. U Novom Sadu će se izgraditi tri mosta, ali se ne zanemaruje nijedna druga oblast života i rada – naglasio je i dodao:
-Ovako veliki projekti ne bi bili mogući bez strateške saradnje republike Srbije i Narodne Republike Kine, jer do sada nismo imali ni jedna problem sa izvođačima radova Republike Kine, naprotiv oni su širom Srbije izvodili radove veoma kvalitetno, odgovorno i učiniće to i na realizaciji Fruškogorskog koridora, na izgradnji dva mosta, jednog koji je deo Koridora, koji se prirodno naslanja na koridor, koji će na kraju Bulevara Evrope preskočiti Dunav prema Sremskoj Kamenici i naravno kroz izgradnju pešačko biciklističkog mosta.
Pavkov: Cilj je očuvanje biološke raznovrsnosti i obezbeđivanje zaštite divlje flore i faune
Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine, istakla je šta je Bernska konvencija do sada sprovodila, kao i to šta ministarstvo u zakonskom roku čini.
– Republika Srbija je postala zvanična članica ove konvencije 2008. godine kada je izvršila transpoziciju Bernske konvencije sa svim dodacima u nacionalnom zakonodavstvu radi obezbeđivanja zakonodavnih instrumenata instituta za sprovođenje konvencije na svoje teritorije. Mi smo nadležni organ za sprovođenje konvencija, a cilj je očuvanje biološke raznovrsnosti, i obezbeđivanje zaštite divlje flore i faune prirodnih staništa na teritoriji evropskog kontitenta kojem mi pripadamo – istakla je Pavkov.
Antić: Projekat od izuzetnog značaja za rešavanje saobračajnih problema Novog Sada, Vojvodine i Republike Srbije
Prisutnima se obratio i Aleksandar Antić, direktor Koridora Srbije, i naveo da projekat poseduje suštinski značaj, sa aspekta transportnog povezivanja i od izuzetnog je značaja za rešavanje saobračajnih problema Novog Sada, Vojvodine i Republike Srbije.
– Ovo su projekti koji su pre svega u funkciji građana Novog Sada, samo rešavanje saobraćajnog problema, gužve, rešavanje problema zagađenja su jedan od ključnih aspekata koji mi tretiramo tom drugom najvažnijem segmentu koji je za nas u ovom trenutku u prvom planu a to je taj ekološki segment. Ne želim da se zadržim na ova dva mosta i činjenice da ćemo izmestiti transportni saobraćaj iz Novog Sada, već i da ćemo otvoriti mogućnost za brže povezivanje građana Novog Sada sa Fruškogorskim koridorom Ovaj projekat upravo oslobađa Frušku goru od teških i teretnog tranzitnog saobraćaja i otvara čitav niz mogućnosti za zdraviji život, turizam. Pored saobraćajne i ekeološke komponente uvažiti sve smernice koje budemo dobili za očuvanje i revitalizaciju prirode duž projekata na kojima radimo, u svim segmentima ćemo kvalitet građana Novog Sada stavljati u prvi plan.
Antić je podsetio, a u vezi sa izgradnjom četvrtog mosta, da će gde je god moguće i gde je potrebno biti unapređen nivo zvučnih barijera kako bi kvalitet života svih Novosađana bio na višem nivou.
Vesić: Ne postoji ekološkiji projekat koji trenutno radimo
Goran Vesić, ministar saobraćaja i infrastrukture, koji se poslednji obratio, izjavio je da je ukupna vrednost investicije za ova tri mosta oko 360 miliona evra.
-Biće tačno 369,5 milona evra ili oko 1250 evra po glavi svakog stanovnika Novog Sada. Ulaže Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina i Grad Novi Sad kako bi Novi Sad 2025. ili 2026. godine imao tri nova mosta, odnosno šest mostova. Ovo je zaista veliki istorijski trenutak za Novi Sad jer će značiti bitno rasterećenje saobraćajne gužve, smanjenje gužve imaće svoje ekološke efekte i to je zaista posebno važno i značajno. Kada pričamo o Fruškogorskom koridoru, smatram da ne postoji ekološkiji projekat trenutno. Ono što želim da kažem da kada sam izabran za ministra građevinarstva i infrastrukture jedan od mojih prvi sastanaka bio je u vezi s ovim projektom. Želeo sam da se upoznam i vidim šta dodatno možemo da uradimo kako bi smo zaista da ovaj projekat bude još bolji za grad. Jedna od stvari na koju sam insistirao je da se postave barijere kao zaštita od buke gde god postoje zgrade i to će biti urađeno.
nsuzivo.rs
Koji “stručnjaci”?! Ja ovde vidim samo Vesića, Đurića i UA! Mirovića