Ona je najinteligentija žena na svetu: Intelekt u damskim štiklama oborio je sve rekorde

Poznata je po veoma visokom broju na testovima inteligencije koji su jednog momenta bili prekratnica detinjstva

Danas pored velikih umova ovog vek kao što su Ilon Mask, Bil Gejts ili Stiv Džobs, sa okvirnom cifrom oko 155 na testu inteligencije, malo ko da će poverovati da je bilo koji broj veći od toga zaista i realan. Pogotovo ako znamo da je prosek koeficijenta inteligencije između 85 i 115.

Ipak, ovu cifru daleko nadmašuje edna vrlo otmena dama, čije ime, nažalost, pada u zaborav.

Merilin Vos Savant rođena je 1946. godine u Misuriju u jednoj radničkoj i skromnoj porodici. Roditelji su joj bili imigranti iz Nemačke i Italijije. Prezime Savant se nalazilo u porodicama i majke i oca, a nosi značenje “učena, znalac”, što znači da je sudbina definitivno nije mogla zaobići.

Kao đak isticala se u matematici i ostalim prirodnim naukama, ali kada je napunila deset godina, život joj se sasvim okrenuo.
Nije neobično, pogotovo u tim zemljama, da se deci u nekom dobu testira koeficijent inteligencije (tzv. IQ test), što je bio i slučaj sa malom Merilin. Devojčica je tada radila dve vrtste testa, jedan baziran na verbalnim sposobnostima, a drugi je ličio na standardni mega test sa svim sferama. Rezultati su tada zapanjili sve, jer je Merilin zablistala sa cifrom od čak 228 boda na oba testa inteligencije.

Time su zakjučili da je minimum godina za njeno pokazano znanje i sposobnosti u nivou 22-godišnjaka. Ubrzo je postala poznata zadobivši mesto u Ginisovoj knjizi rekorda kao osoba sa najvišim stepenom inteligencije koji je ikada zabeležen.

Govorila je da su je roditelji testirali kao i svako drugo dete tada i da se niko nije nadao toj cifri. Dodala je da do tada niko nije obraćao mnogo pažnje na nju, zato što je sav porodični fokus stavljen na zaradu i samostalnost. Zato je i bila po strani i po njenim rečima, pretežno zato što je žensko

Pored prirodnih nauka u kojima je bila izvanredna, izrazila je ljubav za pisanjem, te je počela da sklapa priče na papirima.

Došlo je vreme da ode na koledž, odlučila je da je filozofija možda njen poziv. Međutim, napustila ga je nakon dve godine kako bi pomogla u vođenju porodičnog investicionog biznisa.

Preko te činjenice, svet nije mogao da pređe. Ali, ona je, čini se, bila sasvim okej sa tim da je drugi ne razumeju, jer se ipak od takve titule, kombinacije izgleda i mozga očekuje i najviši stepen obrazovanja.

Ljudi su, navodno, kako prenosi renosi “Allthatsinteresting.com”, stalno imali potrebu da testiraju njenu inteligenciju, te su je kroz život pratila mnoga pitanja stranaca. Za nju je dodatno bilo teštko da se izbori sa titulom najinteligentnije žene na svetu, tokom 1950-ih godina kada se od žena praktično nije očekivalo da bilo šta intelektualno rade.

U nekoliko intervjua govorila je kako svako ima sposobnost da bude bar jedan Ajnštajn.

-IQ je samo sposobnost i alatka kojom koristimo inteligenciju. Nisam digitron, već obično ljudsko biće – govorila je Merilin.

Život za Merilin je tekao normalno. Udala se za slavnog hirurga koji je razvio mehaničko artificijalno ljudsko srce. Osim što je bila supruga, postala je i majka i uspešna kolumnistkinja. Oni koji su pratili njen put su joj prebacivali da je izabrala razočaravajući život i zamerali su joj što svoju inteligenciju nije iskoristila drugačije.

Danas ima 77 godina i zna da je izabrala put za kojim je išlo njeno srce, a ne ono za čim je, kako ljudi misle, mozak želeo da pođe.

ona