Termin “halo efekat” prvi put se pojavljuje 1920. godine, kada je američki psiholog Edvard Torndajk posmatrao vojne oficire radi sprovođenja svog istraživanja
Pre započinjanja bilo kakve komunikacije sa podređenima – oficiri su morali da ocene vojnike na osnovu fizičkog izgleda. Ocenjivanje je podrazumevalo i osobine poput inteligencije.
Rezultat istraživanja je pokazao, da su visoki vojnici ocenjivani kao najinteligentniji i bolji od drugih samo zbog svoje visine.
“Halo efekat” prisutan je u svakodnevnici na poslu, kroz školovanje i marketingu. Fenomen se u socijalnoj psihologiji objašnjava kao pretpostavka da ukupan utisak čoveka o nekoj osobi može da bude zasnovan na malo podataka.
Opšti utisak o osobi, utiče na to kako je mi doživljavamo i mislimo o njenom karakteru. Poznat je po stavu “ono što je lepo je dobro”.
Na globalnom nivou, ovaj efekat odnosi se na to da ljudi ocene osobine ličnosti ili karakteristike atraktivne osobe bolje od onih koji su manje atraktivni. Često se smatra da osobe koje prijatno izgledaju ili su lepo obučene, imaju dobar karakter.
Slavne ličnosti se takođe doživljavaju kao atraktivne, uspešne. Onda se stvara tendencija da ih vidimo kao inteligentne, ljubazne i zabavne.
Aktivnim radom na smanjenju subjektivnosti i formiranja mišljenja na osnovu fizičkih karakteristika, osobu možemo upoznati objektivnije.
nsuzivo.rs
