Aranđelovdan, koji se obeležava u četvrtak 20. novembra, jedan je od najvažnijih pravoslavnih praznika. Za ovaj dan vezuju se brojni običaji i verovanja, međutim, postoje i neke nedoumice, kao što je, na primer, da li se na Aranđelovdan sprema žito.
Sveti Arhangel Mihailo, kome je i posvećen Aranđelovdan, smatra se živim svecem, pa zbog toga mnogi vernici smatraju da se za ovaj praznik ne sprema slavsko žito. Da li je zaista tako?
Evo šta je na ovu temu u svojoj knjizi “Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere” napisao upokojeni Patrijarh Pavle.
Žito se ne sprema za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, “u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri”. Ovo je najbitniji deo molitve u kojoj se otkriva smisao pripremanja koljiva za Krsnu slavu. Krsna slava sa slavskim kolačem i koljivom se prinosi Boga radi i u čast krsnog svetoga kao zaštitnika porodice.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom Krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav – Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Pogrešna praksa je verovatno nastala usled činjenice da se žito sprema i za parastose upokojenim bližnjima. U oba slučaja, žito predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje.
Ta žrtva se prinosi Bogu u ime onog svetitelja ili upokojenog čije se ime spominje toga dana, ili tog parastosa. Da li je reč o svetitelju koji je živeo, pa se upokojio, ili nikada nije prošao kroz biološku smrt, poput Arhanđela Mihaila ili Svetog Ilije, ne pravi nikakvu razliku u pogledu žrtava koje se prinose Bogu (slavski kolač, žito i vino).
