Pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a Miloš Milenković kaže za RTS da statistika pokazuje da je najčešći uzrok požara na otvorenom prostoru ljudski faktor, ali da do njih može doći i usled nepovoljnih meteoroloških uslova i prirodnih pojava, kao što su udari groma.
Apeluje na građane da ne pale vatru na otvorenom, ne spaljuju ostatke biljnih uslova, ne lože vatru u šumskim kompleksima i 200 metara od ruba šume. Podseća da je za izazivanje požara na otvorenom kazna do milion dinara za pravno i do 50.000 dinara za fizičko lice.
Miloš Milenković navodi da statistika pokazuje da drastično pada broj požara na otvorenom prostoru u našoj zemlji, međutim, ističe da nas to ne sme zavarati, već da se i dalje intenzivno radi na prevenciji i podizanju svesti građana.
– Ako uzmemo period od 1. januara prošle godine do kraja jula i uporedimo sa periodom ove godine, možemo konstatovati da je za 51,10 odsto pao broj požara na otvorenom prostoru. Tu obuhvatamo i šumske požare. Taj statistički pokazatelj svakako govori koliko smo naučili i svakako da se intenzivno i uvek radi na podizanju kapaciteta u prvom redu Ministarstva unutrašnjih poslova i Sektora za vanredne situacije”, kaže Milenković.
Apelovao je na građane da ne pale vatru na otvorenom, ne spaljuju ostatke biljnih uslova, ne lože vatru u šumskim kompleksima i 200 metara od ruba šume, ali da ne rade ni ostale radnje koje su Zakonom o zaštiti od požara definisane kao kažnjive.
Za nepoštovanje odredbi Zakona o zaštiti od požara kojom se zabranjuje loženje vatre u šumi i na udaljenosti 200 metara od ruba šume, za fizička lica predviđene su kazne od 10.000 do 50.000 dinara, dok kazne za spaljivanje ostataka strnih useva, biljnih ostataka i smeća za fizička lica iznose 10.000 dinara, a za pravna od 300.000 do 1.000.000 dinara.
Ukazuje da naši građani kada borave u prirodi, naravno na vidno obeleženim mestima gde je to ukazano, mogu pripremati hranu uz upotrebu vatre, opet kontrolisano i sve vreme uz nadzor.
“I kada to završe, kada završe svoj boravak u prirodi, da korišćenjem vode, zemlje, peska, adekvatnog sredstva, ugase vatru i sve za sobom ostave bezbedno kako bi opet mogli doći u prirodu i uživati”, navodi Milenković.
Najčešći uzrok požara ljudski faktor
Ukazuje da je najčešći uzrok požara na otvorenom prostoru upravo ljudski faktor bez obzira da li se radi o nehatu, nemaru, nepažnji ili čak i nameri, ali da ne smemo zaboraviti ni prirodni faktor koji takođe može biti uzrok poput udara groma.
“Statistika ukazuje da je najčešći uzrok požara na otvorenom prostoru upravo ljudski faktor bez obzira na to da li se radi o nehatu, nemaru, nepažnji ili čak i nameri, a naravno ne smemo zaboraviti ni prirodni faktor koji takođe može biti uzrok poput udara groma. Neki dodatni faktori koji pospešuju i povećavaju rizik od požara na otvorenom prostoru i šumskih požara su vetar i visoke spoljne temperature”, kaže Milenković.
Kako kontrolisati ljudski faktor?
Na pitanje kako kontrolisati ljudski faktor, odgovara da u prvom redu ključni uticaj mogu imati državni organi i državne institucije.
“Ministarstvo unutrašnjih poslova i Sektor za vanredne situacije konstantno sprovode niz preventivnih aktivnosti, prvenstveno u cilju podizanja svesti građana kako da i oni deluju preventivno da ne bi došlo do ovoga svega što vidimo u Grčkoj, a takođe to su i svakodnevni apeli kada je letnja sezona – sezona kada postoji veća mogućnost da dođe do požara na otvorenom prostoru. Sve to preventivno može uticati na ljudski faktor”, kaže Milenković.
Naravno, dodaje, pored toga, tu je i represivni deo, tako da i u tom delu naglašavam da Ministarstvo unutrašnjih poslova, ne samostalno, naravno u koordinaciji sa drugim državnim organima, kada dođe do ovakvih pojava, nastoji da se što pre utvrdi identitet lica koji su počinioci ovakvih dela i naravno da se utvrdi da li postoji eventualna prekršajna ili krivična odgovornost.
Prevencija vanrednih situacija i šumskih požara
Ukazuje da je prevencija jako važna kako ne bi došlo do vanrednih situacija kakva je u Grčkoj, te da ona podrazumeva niz kampanja koje u prvom redu sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova i Sektor za vanredne situacije.
“Jedna od poslednjih nosila je upravo naziv ‘Stop paljenju na otvorenom prostoru’. Prevashodno smo nastojali da do svakog građanina dođemo i da podižemo svest da ne pale vatru na otvorenom prostoru što može da prouzrokuje ogromne posledice i u šumskim kompleksima. Tako da sami edukativni materijali su bili istaknuti na vidnim mestima i dan danas su poput mesnih zajednica, ako govorimo o nekim ruralnim područjima, znači i javnim ustanovama, gde god se okuplja veći broj ljudi”, kaže Milenković.
Objašnjava da se sledeća faza prevencije odnosi na to da ukoliko imamo i najave Republičkog hidrometeorološkog zavoda na visoke temperature, pripadnici Sektora za vanredne situacije odmah intenzivno obilaze teren, pa opet kroz razgovor sa stanovništvom pokušavaju da utiču na svest da ne pale vatru na otvorenom prostoru.
Faktori i reagovanje u slučaju požara
Nepristupačnost terena i meteorološki faktori dosta otežavaju posao vatrogasno-spasilačkih jedinica.
“Ono što mi nazivamo vreme slobodnog razvoja požara, dosta otežava. To podrazumeva sam prijem dojave o nastanku požara na otvorenom prostoru, odnosno šumskog požara. Moramo imati u vidu da tu slabo ljudi boravi, slabo ljudi može da vidi da je uopšte došlo do požara, da je uopšte došlo do požara. Zatim, naravno, meteorološki faktori, vetar, visoka spoljna temperatura. Sve to otežava rad u prvom redu vatrogasno-spasilačkih jedinica”, ukazuje Milenković.
Međutim, dodaje, dosta iskustva imamo i znanja kako reagovati u tim situacijama.
Ukazuje da sada ne čekaju poziv građana da je došlo do požara na otvorenom prostoru, već se, kako kaže, u situacijama kada se očekuje i kada je veći rizik od požara na otvorenom prostoru, intenzivno obilaze lokacije kako bi se što pre reagovalo.
“Naravno, prioritet jesu ljudski životi i spašavanje i evakuacija ukoliko ima potrebe za time, ali ono što se nastoji jeste da se sa maksimalnim kapacitetima što pre lokalizuje požar, da se što pre i likvidira požar i sve privede kraju. Suština je da smo konstantno prisutni na terenu i da kroz razgovor sa građanima i kroz reagovanje ne dozvolimo da dođe do katastrofalnih posledica”, kaže Milenković.
Ponovo je apelovao na građane da na pale vatru na otvorenom, ne spaljuju ostatke biljnih uslova, ne lože vatru u šumskim kompleksima, ali i da ako vide i najmanju vatru, to prijave Vatrogasno-spasilačkoj jedinici.
telegraf
