Po Kalendaru zdravlja, 11. septembar se obeležava kao Svetski dan prve pomoći, te Dom zdravlja poziva sve zainteresovane građane i radne organizacije da se informišu i prijave za obuku prve pomoći.
Prijavu je moguće izvršiti na brojeve telefona 064 8189820 i 021 4879 016.
Dom zdravlja Novi Sad je akreditovan od strane Ministarstva zdravlja Srbije kao ustanova sa licenciranim instruktorima, za edukaciju iz prve pomoći za polaznike auto-škola, kao i za sve radne organizacije.
Prema rečima glavnog tehničara Doma zdravlja i koordinatora prve pomoći, Nenada Vukasa, porast kardiovaskulranih oboljenja i srčani zastoj je jedan od ozbiljnih problema u društvu koji zahteva veoma ozbiljan i sistematičan pristup.
“Mere prve pomoći kod srčanog zastoja koje su primenjene na brz i kvalitetan način u velikoj meri smanjuju stopu smrtnosti i stepen komplikacija, te je iz tog razloga potrebno uraditi što širi obuhvat edukacije građana, kako o brizi o sopstvenom zdravlju, tako i o merama i tehnikama koje je potrebno primeniti u slučaju srčanog zastoja. Kompresije grudnog koša i veštačko disanje u srčanom zastoju su nezaobilazna karika u lancu spasavanja i potrebno je da što veći broj ljudi prođe kroz obuku prve pomoći”, dodaje Vukas.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je od 1990. do 2000. godine zbog povreda u saobraćajnim nesrećama u svetu umrlo 5,1 milion ljudi. Do 2020. godine smrtnost bi mogla porasti na 8,4 miliona. Glavni uzročnik i dalje će biti saobraćajne nesreće koje u globalnom mortalitet učine 22 odsto. Ekonomski troškovi povreda u saobraćaju su ogromni s obzirom na to da se oko 50 odsto nesreća sa smrtnim ishodom na putevima u svetu odnosi na radno najproduktivniju populaciju od 15 do 40 godina. U istoj populaciji saobraćajne nesreće su vodeći uzrok invalidnosti.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u Srbiji se godišnje, u proseku, dogodi oko 60.000 saobraćajnih nesreća u kojima pogine nešto manje od hiljadu ljudi, dok se teže ili lakše povredi od 15.000 do 18.000. U poređenju sa rezultatima evropskih zemalja stopa smrtnosti na 10.000 vozila na putevima Srbije je pet puta veća. S obzirom na to da ne postoji razvijen sistem prikupljanja, obrade i objavljivanja podataka na centralnom nivou, za sada se precizno ne zna koliko saobraćajni udesi zapravo koštaju državu. U jednom istraživanju Saobraćajnog fakulteta iz Beograda, pominje se cifra od milijardu evra godišnje ili 1,7 od sto bruto društvenog proizvoda zemlje.
Značajan procenat dece i mladih učestvuje u broju od skoro 1,2 miliona lica koja svake godine izgube život u saobraćajnim nesrećama na putevima širom sveta. Globalno posmatrano, više od 40% svih žrtava saobraćajnih nesreća na drumovima su mladi do 25 godina života
Autor: nsuzivo.rs
