Građani Srbije su tokom prošle godine popili ukupno 7,34 miliona pakovanja lekova za umirenje (anksiolitika) i antidepresiva, koji se nalaze na Listi A i Listi A1 Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno koji se izdaju na lekarski recept, najnoviji su podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Bez obzira na to što se propisivinje anksiolitika smanjilo za 6,5 odsto i antidepresiva za jedan odsto u odnosu na 2021. godinu, ispada da smo popili više kutija ovih medikamenata nego što Srbija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o prvim rezultatima prošlogodišnjeg popisa, ima stanovnika – 6.690 887.
-Po pitanju potrošnje lekova iz grupe anksiolitika, koji se nalaze na Listi A i Listi A1, a u koje spadaju lekovi čija su generička imena benzodiazepin, diazepam, alprazolam i lorazepam, tokom 2022. godine na teret sredstava RFZO je izdato oko 5,2 miliona pakovanja tih lekova – kažu u RFZO.
Prema njihovim podacima, ukupno je propisano 2,49 miliona pakovanja benzodiazepina, lorazepama oko 1,26 miliona, diazepama oko 1,26 miliona pakovanja i alprazolama oko 188.000 pakovanja.
-To je za oko 6,5 odsto manji broj pakovanja u odnosu na broj izdatih lekova iz ove grupe tokom 2021. godine, kada je izdato oko 5,5 miliona pakovanja – navode u RFZO za Danas.
Kada je reč o antidepresivima, koji se nalaze na Listi A i Listi A1 na teret sredstava RFZO, tokom 2022. godine izdato je oko 2,14 miliona pakovanja ovih lekova.
-To je za oko jedan odsto manji broj pakovanja u odnosu na broj izdatih lekova iz ove grupe tokom 2021. godine – ističu oni.
Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, kaže za Danas sledeće:
-Činjenica da smo smanjili njihovu potrošnju u odnosu na 2021. godinu govori o tome da je javno- zdravstveni rad, koji je imao pik u prethodnih pet godina, a koji se ticao zaštite mentalnog zdravlja, dao rezultate – kaže prof. dr Stašević Karličić.
Kako ona dodaje, kada su u pitanju antidepresivi, smanjenje njihove potrošnje ima veze i sa činjenicom smnjenja stope depresivnih poremećaja.
-O tome svedoče rezultati studije koja je rađena 2021. godine u sklopu istraživanja koliko je pandemija kovida uticala na mentalno zdravlje stanovništva Srbije. Ispostavilo se da je učestalost 2,2 odsto depresivnog poremećaja u opštoj populaciji, a generalizovanog anksioznog poremećaja 1,9 odsto, što je manje nego u zemljama zapadne Evrope – objašnjava sagovornica Danasa.
Prema njenim rečima, novi antidepresivi jesu lekovi izbora za lečenje anksioznih i depresivnih poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, kao i da je njihova potrošnja indikator kvaliteta zdravstvene zaštite.
Upitana ko sve može da propisuje te lekove, ona kaže da antidepresive mogu samo psihijatri, dok anksiolitike i lekari drugih specijalnosti
-U porethodnom periodu bilo je markantna činjenica da su drugi lekari, a ne psihijatri, najviše propisivali anksiolitike iz grupe benzodijazepina. Ono što je za naš mentalitet jako karakteristično jeste i to da u apotekama često možete dobiti bez recepta ove lekove. Ljudi ih uzimaju samoinicijativno, zajme ih od rođaka i prijatelja. To, međutim, može da im napravi veliki problem – upozorava ona.
Govoreći o njegovim razmerama, dr Stašević Karličić objašnjava da je najvažnije znati da jednokratni efekat anksiolize, odnosno ukidanja anksioznosti, ne reševa problem, već ga na duge staze može i produbiti:
-U smislu izvora anksioznosti, ali i nastupanja zavisnosti od ovih lekova. Primena ovih lekova može pogoršati kratkoročno pamćenje i opštu funkcionalnost, ali i dovesti do povećanja broja saobraćajnih akcidenata i sličnih problema”.
Na pitanje da li je u redu da se ova grupa lekova pije zbog nesanice, kao što to većina građana radi, ona odgovara da je nesanica nespecifičan simptom, kao i da nije uvek psihijatrijski, odnosno može da prati mnoge telesne i psihičke bolesti.
-Zato se mora ići kod lekara, ne lečiti je simptomatski, dok se ne otkrije njen uzrok. A ona može da bude simptom kardiovaskularnih, endokrinih, respiratornih i drugih obolenja – kaže ona.
danas.rs
