Sunce je izvor života – svi prirodni procesi zavise od ove dragocene zvezde. Međutim, moramo biti svesni i opasnosti koje sa sobom nose užareni sunčevi zraci, kao neizostavni pratioci leta.
O uticaju sunčanja na naš organizam, o zaštiti koju nam pružaju preparati za sunčanje, postoje brojne neodoumice – istine i zablude. Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje daju savete kako da pravilno iskoristimo blagodeti leta.
Sunce je neophodno za sintezu De-vitamina koji doprinosi razvoju i zdravlju kostiju i zuba, pravilnom radu srca, mišića i nervnog sistema.
Većini ljudi kratkotrajno izlaganje suncu omogućava da proizvedu dovoljne količine De-vitamina, tako da nema potrebe prekomerno se izlagati suncu i rizikovati nastanak opekotina.
Duže i nekontrolisano izlaganje suncu može imati različite posledice po zdravlje – ubrzano starenje kože, različite oblike raka kože, kataraktu i druge bolesti očiju (trajno oštećenje rožnjače, i dr.) slabljenje imunog sistema i povećan rizik od nastanka infekcije.
Najveće zablude vezane za sunčanje
Ukoliko ne osećamo toplotu prilikom sunčanja ne možemo izgoreti
Ne možemo pocrveneti kada je oblačno
U vodi koža ne može da nam izgori
Sunčevo zračenje nije opasno tokom jeseni i zime
U zatvorenom prostoru nema štetnog uticaja UV zračenja
U solarijumu se koža priprema za sunčanje
Kreme za sunčanje smanjuju proizvodnju vitamina D
Sredstva za zaštitu od sunca su štetna
Nakon nanošenja kreme za sunčanje sa 50+ zaštitnim faktorom može se neograničeno sunčati
Ukoliko koristim veći zaštitni faktor neću dovoljno pocrneti
Ukoliko smo izgoreli, nema potrebe za daljom zaštitom
Proizvodi za posle sunčanja mogu popraviti štetu nanesenu opekotinama od sunca.
Malu decu ne treba izlagati direktnom suncu
Dečja koža je mnogo osetljivija od kože odraslih. S obzirom na to da je dečja koža tanja, a njen zaštitni mehanizam slabiji od kože odraslih osoba, deca mnogo brže pocrvene.
Decu ne bi trebalo nikako izlagati suncu dok ne napune godinu dana, a decu od jedne do tri godine ne bi trebalo duže izlagati direktnom suncu (naročito ne u periodu od 10 do 17 časova).
Najbolja zaštita je prirodan hlad, odgovarajuća odeća sa UV zaštitom i šeširić.
Kako da se zaštitimo
Nezaštićena koža izložena jakom suncu može izgoreti za 15 minuta. Pridržavanjem veoma jednostavnih saveta možemo izbeći ova neprijatna, često i ozbiljna stanja, i učiniti boravak na suncu prijatnim.
Ograničite vreme provedeno na suncu
Posebno izbegavajte izlaganje suncu u vreme kada je sunčevo zračenje najjače (period od 11 do 16 časova).
Za decu, posebno onu mlađeg uzrasta, boravak na suncu treba izbegavati u periodu od 10 do 17 časova.
Zaštitite se odećom
Zaštitite glavu i vrat kačketom, kapom ili šeširom širokog oboda.
Nosite odeću svetlih boja (pre svega belu ili žutu) od prirodnih materijala.
Preporučuje se lagana odeća dugih rukava i nogavica kako bi što manji deo kože bio izložen suncu.
Zaštitite oči odgovarajućim naočarima za sunce (100% UVA i UVB zaštita), koje će čuvati vašu rožnjaču od oštećenja.
Upotrebljavajte preparate za zaštitu od sunca
Proizvodi za zaštitu od sunca imaju ulogu da istovremeno filtiraju i UVA i UVB zrake, održavajući ravnotežu između njih. Njihova moć zaštite je određena zaštitinim faktorom – SPF (SPF – Sun Protection Factor).
Broj nam govori koliko će vremena sunčevim UVB zracima trebati da izazovu crvenilo kože ukoliko pravilno nanesemo preparat za sunčanje, u poređenju sa količinom vremena za koje će naša koža pocrveneti bez preparata.
Dakle, ako pravilno koristimp proizvod sa zaštitnim faktorom 30, trebalo bi nam 30 puta više vremena da izgorimo nego u slučaju da ga ne koristimo.
Zaštitni faktor treba birati na osnovu fototipa kože i jačine zračenja sunca u zavisnosti od mesta gde se nalazite (more, planina i sl.)
rst.rs/nsuzivo.rs
